СТАВ НА СТАВ: БУРСАЋ - БАЛАЋ

 

Ставове сучељавају Олгица Бурсаћ, неговатељица и Вељко Балаћ, војно лице у пензији.

      1. Има ли наде за Апатин, да се врати бар део старог сјаја овог града?

Олгица: Ја сам оптимиста и сматрам да може.

Вељко: Дуго сам био одсутан из овог лепог града, а да би човек могао да осети све његове чари и лепоту, мора мало да оде из њега. Много тога се променило на боље, али је због многих ствари и изгубио ону душу коју је некад имао. Сећам се да смо једва чекали да дођемо викендима, празницима, а посебно за Рибарске вечери... Није било Апатинца, без обзира где се налазио широм оне бивше земље, а да није тада долазио у свој град. А пошто свако место чине људи, а не објекти, многе ствари су јасне. Сурова реалност и политика су учинили своје. Све више се претварамо у један велики дом старих.

     2.Шта је, по Вама, најпроблематичније, у општини?

Олгица: Највећи проблеми су висока стопа незапослености и одлив младих талената, који ће своје знање искористити на неком другом месту.

Вељко: Тешко је сада одлучити шта замерити, а шта похвалити. Дошли су неки нови клинци да нешто раде, слушајући приче својих родитеља. Али, као и сви млади, они то раде на свој начин. Да ли су успешни у томе? Они мисле да јесу, док старији негодују. Али они не знају ни за боље, ни за горе, ово је за њих најбоље и врх који постижу у овим условима. Време ће показати.

     3.Шта замерате садашњој власти и упоредите је са претходном?

Олгица: Никад не упоређујем прошлост и садашњост. Сматрам да је ваљало да не би било прошлост, исто тако ако је садашњост, мора бити много боља и квалитетнија од оног што смо имали и да се испуне дата обећања, а не само да остану мртво слово на папиру.

Вељко: Претходна власт је много дуже трајала. Био је газда на власти који је дуго водио општину, имао је много више искуства, радног стажа, налазио је паре и гурао у општину, што је видљиво на сваком кораку. Између осталог, могло би се ту наћи доста замерки, али не вреди набрајати, ипак се доста тога види кад се креће градом. А ови, нови, су улетели срцем, без искуства, радног стажа, са мало новчаних средстава због ситуације каква је сада. А имам осећај да је и струка слабо заступљена и да је политика јача од струке. Неко ту диктира правиласа стране...

     4.За или против протестних шетњи?

Олгица: Свако има право да изнесе своје незадовољство на културан и цивилизован начин.

Вељко: Жалосно је што је морало доћи до тога да се ствари решавају на улици. Власт је толико јака, да се борба изгледа наставља. Заборавља се да су и они дошли улицом и шетњом по граду и уз још много тога. Искрено, имам пријатеље и на једној и на другој страни и не могу да будем искључив. Ово је мој град и ја желим да живим у њему и после доласка неке нове власти, без обзира којој политичкој опцији припадам. А пошто је ова садашња власт настала како је настала, нема их из којих партија нису долетели, тако да су у принципу то мање, више, све исти. Који су им мотиви, то сами процените.

     5.Ваша порука саговорнику?

Олгица: Подржите да се усвоји закон о уграђивању сензора особама оболелим од дијабетеса.

Вељко:Желим јој срећу у животу.

 

Ј.Миљуш