Ставове сучељавају Небојша Медић, приватни предузетник и Слободан Крњајић, занатлија.
1. Да ли су медији у општини Апатин слободни?
Медић: Што се тиче слободе медија, нема је нигде у свету. Што је медијска кућа већа, она је под већим притиском разних служби. Медији служе за формирање или образовање или смер у ком треба да размишља група којој се програм сервира. Што се тиче Апатина, могуће да постоје независни, ако нису на јаслама општине, па се тако и понашају. Дакле, могуће је да постоје независни медији.
Крњајић: Новинарство никада и нигде није било независно па, самим тим, и приче о слободи традиционалних медија немају смисла. Друштвене мреже већ пружају могућност слободе изражавања, али се и ту већ поприлично енергије троши да јавна расправа изгуби одређен ниво пристојности и да се генерално обесмисли.
2. Тек је никао велики мурал на згради у центру. Шта мислите о њему, да ли Вам се допада?
Медић: Што се мурала тиче, сматрам да постоје приоритетније ствари. Могао је он још да сачека. Иначе сам мали противник мурала у глобалу, још више сам против графита и оних ишараних возова и вагона. На шта би све личило да сви узмемо да цртамо по аутобусима, возовима, фасадама...
Крњајић: Лично се дивим уметнику који је сам мурал израдио. Мишљења сам да поред очигледних економских проблема, културу и уметност никако не требамо држати на маргинама друштва. То наравно не значи да требамо имати мурал на свакој згради, као што је био случај са скулптурама и споменицима у неком ранијем периоду.
3. Колико су локална приватна предузећа конкурентна кад су у питању тендери које расписује локална самоуправа?
Медић: Нисам учествовао на локалним тендерима, тако да немам непосредних сазнања. Информације које имам су из друге руке.
Крњајић: Као власник сервиса, одговор бих ограничио на моја искуства, а она су доста скромна. У малом броју покушаја сам био доста неуспешан. С обзиром да посла има и без тендера, нисам се бавио озбиљнијом анализом. Уопштено говорећи, лично не верујем у форму тендера...
4. Да ли сте задовољни влашћу у општини Апатин -највећи промашаји и највећи успеси? Ако не, ко је опција која би то успешније радила?
Медић: Што се тиче локалне власти, она је практично државна, али у малом, грађани су већински одлучили шта и како хоће на локалу. Генерално, ситуација у целој држави је лоша и то доводи до масовног одласка грађана у иностранство. Мислим да се тај тренд неће зауставити чак ни са променом власти, јер смо дубоко заглибили, народски речено. Пропусти су учињени у прошлости и сад стижу рачуни на наплату.
Крњајић: Мишљења сам да се све битне одлуке за општину Апатин доносе изван Апатина, што ме посебно поражава. Сматрам да оне ствари које спадају под локалну надлежност, треба да воде и о њима одлучују људи из наше општине. Да ствар буде црња и то што се води као државна политика ми не улива ни мало поверења. Тако да причати о промашајима и успесима локалне власти има смисла тек кад они збиља буду њихови. Алтернатива или опција овом стању је све друго, чак и они сами ако се изборе за другачији статус у оквиру своје организације. Нисам присталица подела, али позитивна селекција мора да буде главни критеријум у будућем времену.
5. Порука саговорнику.
Медић: Крњајића познајем дуги низ година, мислим да је послован, поштен и одговоран према свима, јер је и у контакту самном био такав. Нека такав и остане и за њега нема зиме... у Немачкој...
Крњајић: Желим му лични и пословни успех у животу, као и вашим читаоцима.
Ј. Миљуш
