НИСМО СВИ У ИСТОМ КОШУ, ЈА ОСТАЈЕМ ПРИ НАШИМ ЗАХТЕВИМА
Након текстова у Новим апатинским новинама о обустави, а потом и наставку рада виљушкариста ангажованих у Апатинској пивари, једини који није одустао од захтева и који се није вратио на посао је Динко Рудић.
-Желим да се јавно огласим, да се зна да се нисмо сви уплашили и поклекли под претњама отказом и тужбама. Не желим бити у истом кошу са људима који су увече у 20 часова били јединствени, а већ ујутру звали послодавца и молили да се врате назад на посао и тако изневерили колеге, децу, себе... Договор је био да ћемо сви стати и по цену отказа, започиње своју исповест овај виљушкариста који је, како каже, остао једини доследан у захтевима ка предузећу за увоз,продају и сервисирање виљускара ЛТЦ, са којим има потписан уговор о раду.
-Нећу да радим у три смене за 45-50 000 динара. Радило се и за празнике, Ускрс и 1.мај. Ми јесмо, првобитно, тражили 80.000 динара плату, к-карту и стални радни однос, али након преговора са послодавцем „снизили“ смо захтев на 70.000 динара и да добијемо уговор бар на 3 године, уместо досадашњих шест месеци, јер послодавац са Пиваром има уговор на пет година. Нису пристали на то, прича Рудић.
Он подсећа на оно што се догодило пре три месеца, када су, буквално преко ноћи, били присиљени да потпишу „споразумни“ отказ са Пиваром и пређу под Агенцију.
-Сећам се, радили смо ноћну смену. Ујутро око 10 сати су нас звали да потпишемо отказе и дали нам рок за размишљање о понуди до 12. Сада, када смо ми стали, кажу да није по закону, иако смо обавестили надлежне у уторак да ћемо стати у петак, ако нас не испоштују. Пивара је знала ситуацију и испразнили су линије, није било никакве штете, тако да нема ни последица, објашњава Рудић, огорчен на сва збивања у својој, сада већ бившој фирми.
Додаје да је и његов син Дејан, који је био ангажован преко Омладинске задруге, такође возио виљушкар и подржао обуставу рада.
-Ни сада неможе да верује колико је људи који су издали друге. Рекао сам му да је некада јако тешко и скупо бити човек од речи. Син и ја нећемо назад, јер услови нису испуњени. Ми нисмо поклекли. Решили смо да више не радимо, закључује наш саговорник, а на питање шта би поручио колегама, кратко одговорио „ништа“.
-Шта да предложим људима који су увече били сложни и једногласни, а сутра ујутро већ поступили друкчије, разочаран је Рудић, који је у Апатинској пивари провео 15 година, а његов син, ангажован преко задруге, три, од којих је две године возио виљушкар.
Ј.Миљуш
