Можда сам ја, својим изношењем ставова, некима већ одавно досадна, те по њима, исувише истичем потребу за слободом и слободним грађанима, као центру свих друштвених, а тиме и политичких догађања у општини Апатин? Дозвољавам да су они и у праву. Срећна сам када ми неко каже да нисам у праву, и каже ми како он мисли другачије! То је први корак у довођењу грађанина у центар догађања: имање свога мишљења и слобода да се оно јавно каже! Али, када ми неко, на жалост више њих, каже како сам у праву, али је све то је без смисла и без шансе на остварење у Србији, онда се види стање у коме се налазе наши грађани. Приче оних који ме оспоравају и притом цитирају своје страначке централе и њихове небулозе, као некакве политичке памфлете, су, на жалост, најприсутније медијско штиво, које се нуди грађанима. Таквима најмање одговара моје инсистирање на слободи, као основном темељу слободног грађанина!

Дакле, ја и даље инсистирам на насушној потреби за слободом, почев од слободе информисања, па све до слободе одлучивања грађана! Само слободан грађанин, понављам, мора бити центар политичких, социјалних, економских, и свих других догађања у општини Апатин! Тврдим, само слободан грађанин може да уведе општину Апатин у трећи миленијум и у двадесет и први век! За све оне, који мисле другачије, као и за оне чије мишљење се налази у страначким комитетима, цитираћу једну француску пословицу:

„Не постоје диктатори, постоје само робови!“

Или, у моме слободном тумачењу, ослободите робове, и нећете имати ни диктаторе!

Поменух и информисање, као један од елемената слободе грађана. Слободно информисање, по многим дефиницијама и мишљењима, не постоји. Постоји само информисање, бар по њима, усмеравано од онога ко финансира медије, да ли електронске, да ли штампане, небитно је. Али, у време интернета, када постоје многе друштвене мреже, ипак, ма како многи кукали, не може се увести медијски мрак у целости! Истини за вољу, може се онемогућити информисање о одређеним питањима, као рецимо, рад одређених органа, попут скупштине, али само у делу јавног заседања. Тада, ако се директно не преноси то заседање, грађани не могу да чују сам ток заседања, те изговорене примедбе и другачија мишљења. Донете одлуке се објављују и оне не могу бити „у мраку“! Како неко рече, када видимо шта се говори и како, у Народној скупштини, онда ми дође да их замолим да не врше тв пренос! Како то изгледа у општини, те у нашој Скупштини, нећу ни да размишљам! Овако, како би се библијски рекло, „блажена у незнању“, још увек мислим да у општини постоји снага, која може да стави општину на ноге, и уведе нас у трећи миленијум!

Али, када видимо Акциони план за укључивање грађана у процес доношења одлука о трошењу средстава прикупљених по основу пореза на имовину у општини Апатин у периоду од 2019 - 2023. година, чија презентација се управо догађа у општини Апатин, можемо запазити и основну реченицу, која се налази у њему:

„Акциони план подразумева грађанина као централну фигуру и све своје капацитете локална самоуправа мора ставити у службу грађана, који је најзад и финансирају.“

Значи, и овај, „њихов“ план, ( који финансира, и спроводи Амбасада Швајцарске! ), почива на ономе на чему ја инсистирам: на слободном грађанину! Као активном друштвеном субјекту!

Шта ли је то, што од нас, грађана општине, прави равнодушне особе, на сва догађања око нас? Да ли је у питању страх? Или је у питању недостатак храбрости? Подсећам вас на речи, ( давно изговорене, ) Нелсона Менделе: „Научио сам да храброст није одсуство страха, него да је то победа над њим. Храбар човек није онај који се не осећа уплашено, него онај који надвлада тај страх!“

Можда из тога разлога, од страха и би она „одбрана онога скота“, од стране многих Апатинаца, а против наше Апатинке? Зар се јасно не види „аутоцензура“ и на тим друштвеним мрежама? Некада, од неких, који слове за некакве објективне, помислиш да су портпароли режима! Поред овакве аутоцензуре, треба ли нам уопште цензура? Можда се зато, од страха, дешава оно што није ни мало логично, да се брани злочинац, а не жртва? Можда зато и ми, у овој средини, све мање поштујемо, а све више осуђујемо оне који имају „петљу“ да се супроставе неправди?

Нисмо, ( на жалост ) ни ту усамљени случај! Још давно је Херман Хесе рекао: „Људи који имају храбрости и карактера другим су људима увек неугодни!“ Подсећају их на оно што сами нису, бићу слободна да додам!

Пут и начин да спасимо себе и своје душе и успут помогнемо и другима, постоји! Ослободимо се страха! Победимо страх! Покажимо онима који су, како стоји у Библији, „освојили свет, а притом изгубили душу“, да се по морал не мора ићи само у цркву! Покажимо да је слобода природно стање свакога човека, од Бога дато свакоме од нас, још и пре нашег рођења! Да слободе нема без борбе за слободу! Покажимо да само слободан човек има и моћ да заштити и себе и слабије од себе. Моћ нам је, као људима, дата од Бога! Али, како неко рече: „Моћ је дата само онима који се усуде да се сагну и подигну је!“ Сагнимо се, Апатинци! Узмимо моћ, дату нам од Бога!

Научимо нешто од давно написаних стихова:

„Да ли ће слобода певати о њима,

као што су сужњи певали о њој?

Дураковић Вера