Пише: Софија Пуалић Шперо
СПС, се не миче са „мртве тачке“, а његови одборници, се нешто нагло пробудили, па у тој јутарњој забуни, побркали који је ово век и које су ово године. А ми, као све, заборављамо, те отуда ово подсећање, бар нас вишедеценијских новинара.
Тек, тако њихова прича о томе зашто се скупшински преноси не преносе директно!!!
У најмању руку ова прича је више срамотна из више разлога. Ево их: Директне преносе седница СО је преносио бивши Радио Апатин а цела тадашња редакција је изгарала да тада буде све у реду. На власти је тада био ДОС. Одмах по изборима, када се власт СПС вратила на престо, преноси су укинути. (Сећају се тадашњи и делом садашњи одборници СПС ко је тада то одлучио, али су људи изгледа склони забораву, што због биолошког сата, што за потребе садашњег маркетинга). Друго: Свакој седници тадашње новине „Глас комуне“, откад су били забрањени директни преноси, посвећивали се бар две странице гласила, како би грађани, прочитали мишљења како представнике СПС власти и другу страну, тадашње опозиционаре. На тај начин покушала је сама редакција да исправи одлуку о укидању директних преноса и колико-толико представи читаоцима залагања људи, одборника, за које су гласали! Треће: Сада ти исти одборници, бивши функционери СПС-а, који су укинули слободу локалних медија, траже опет директне преносе седница, које су они укинули, те тиме показују не само лицемерје, него непоштовање према својим грађанима, јер њихово памћење потцењује!
О СВЕМУ НАРЕЧЕНОМ, ПИСАЛИ СУ НОВИНАРИ ТАДАШЊЕГ „ГЛАСА КОМУНЕ“, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ТА РАДАКЦИЈА, СА ТРАДИЦИЈОМ ОД СКОРО ПОЛА ВЕКА, ГОТОВО ДЕКРЕТОМ УКИНУТА ОД ТАДАШЊЕГ СПС-а, А НОВИНАРИ ЗАВРШИЛИ НА БИРОУ ЗА ЗАПОШЉАВЊЕ!
Четврто: Тражи се контрола самодоприноса! Ово је у најмању руку најсрамотније, мада не и неисправно! Јер, опет подсећамо, контрола самодоприноса се тражи од 2.000 године. Речју, већ две деценије! Зашто онда нико није подносио рачуне? Или, ако јесте, какве? Сви напори ДОС-а били су неуспешни.
Али све ово је тобож заборављено! (Да није нас новинарских метузалема). Што, дакако не значи, да актуелна власт, не треба да учини напор и заиста покаже транспаретност тог вечно чувеног самодоприноса.
Најзад, саопштењем СПС пледира да се мењају називи улица према њиховим личним жељама. Опет прошли век! Уз сво поштовање према личностима које се предлажу, питање је: Зашто би улице Рибарска, Средња, Железничка, Исток, Запад... мењали називе када су она везана за традицију града која је постојала и много пре нас?.( Узгред нико се није сетио „Загребачке“. Ето бесплатне идеје).
Треба ли нека политичка Комисија да одлучује или грађани тих улица?
Зато је све ово СРАМОТНО!
Пост скприптум
Очекујем салву напада, која ће ме оснажити и подстаћи, да сад као „пензионерски слободан новинар“ и даље подсећам народ на све власти у нашој варошици, које долазе и одлазе, на лицемерје, као мени после лажи, најгорој људској особини.
ИЗБОРИ
Бојкот избора за мене је став који треба респектовати, али не и оправдање, за бираче, незадовољне грађане, очекивања некаквих промена. Једноставно, и када смо у локалној Скупштини општине, имали свега три-четири опозициона одборника, они су задавали властима проблеме, својим питањима и добијеним одговорима? А коме ћемо постављати питања, ми новинари, узимати изјаве једне и друге стране, презентовати јавности и евентуалним бирачима различите ставове? Сходно томе бојкот, поготово уколико би се догодио на локалним изборима, донео би само власти користи! Могућност избора између различитих опција, грађанских, и политичких свакако, је кроз дугу историју света највећа демократска опција! Избор је и бојкот, као начин неслагања! Али свако нека одлучи по својим уверењима! Е то је демократија! Не уцене, претње, насилништво, корумпираност, увреде, препуцавања, клевете, намештаљке, етц.
ДОНАЦИЈА НЕМАЧКЕ
Некима су претходне теме можда интересантније него што су оне које чине људски свакодневни живот бар мало лакшим. У јеку већ ове предизборне харанге, која је и непроглашена већ увелико почела, у запећак је пала вест како су Ратковчани, њихово Удружење из Немачке, донирали сомборској болници вредну медицинску опрему. Такође, за овај потез, засигурно је заслужан и један Апатинац, који је својим преданим радом успео да прближи, на сваки начин, посебно хуманитарни, потомке ових простора и нашег садашњег становништва.
С.П.Ш.
