Данас је скоро цео дан буктио пожар на депонији (ваљда још увек „градској“). И то, за време радног времена чувара депоније. Црни дим надвијао се иза гараже у коме ЈКП „Наш дом“ држи багер у близини депоније, која је сада померена стотињак метара. Дим, смрад, загађење, близина природног резервата... – кога брига? Ватра је горела скоро цео дан, пријављена надлежнима, нико ни деловао, не рекао ништа поводом тога...
-Јутрос, кад смо журили у град, послала сам поруку, путем телефона, инспектору за заштиту животне средине, међутим, није било никакве повратне реакције. Кад смо се враћали још увек је куљао дим, око 16 часова, а око 19, ватра је најјаче пламтела. Након сат времена пламена више није било, ваљда је сагорело то што је било запаљено, али, из искуства знамо да ће сутра бити иста ситуација. Раније су палили увече и викендом. Викендом су довозили гуме из других места, јер се оне нигде не смеју палити због емисије штетних испарења. Само код нас нико не мари..., описује ситуацију у којој се често налази она и њена породица, наша суграђанка С.К.
Оно што се увек дешава, тврди она, јесте да заправо око тих проблема на депонији, изгледа, нико није надлежан.
-Ако позовемо полицију, нису надлежни, ако пријавимо инспекцији, није у радном времену... У ствари, изгледа да их је баш брига... Ако одемо тамо, ризикујући да будемо нападнути и ако усликамо и пошаљемо регистарске ознаке возила која затекнемо, добијемо обавештење да им је пријава већ послата. Да ли је, не знамо. Међутим, да јесте, не би опет долазили. А долазе и даље..., објашњава она мат позицију у којој се налази њена породица.
ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ, ОТПАД ГОРЕО ТРИ МЕСЕЦА!
Проблем депоније, који породице које живе у околини имају деценијама, ескалирао је пре две године, у лето, када је депонија горела пуна три месеца! Ватра је непрестано буктила и ширила густ дим, непријатног мириса. Дим се, посебно у вечерњим сатима, ширио преко оближњег ромског насеља и индустријске зоне до самог центра града. И поред неколико пријава инспекцији, ништа се није предузимало и ватра је и даље горела.
-Не смемо да оставимо отворене прозоре, нити да дуже боравимо на тераси или да простремо веш у дворишту. Све нас на овом крају трују годинама и уместо решења добијамо одговор да се ништа не може учинити, додаје наш други саговорник.
Тада, пре две године, у решењу инспекције је наложено ЈКП „Наш дом“ да санира пожар и убудуће, једном месечно санира отпад како се не би ширио непријатни мирис и зараза. Путем друштвених мрежа, на смрад са депоније жалили су се и други Апатинци, посебно они који гравитирају ка индустријској зони.
ПРАВИЛНИК
-У „Правилнику о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја“ стоји да се депонија не може лоцирати на мањој удаљености од 500 метара од појединачних кућа ван насеља, односно мора да буде удаљена најмање 1,5 км од насеља. Од моје куће је удаљена стотињак метара, а од првих кућа у насељу и мање од километра. Такође, на депонији није дозвољено спаљивање отпада, изузев у одговарајућем постројењу за његово спаљивање. Ова депонија мало, мало гори и – ником ништа, огорчени су наши саговорници.
Ј.Миљуш
пре 2 године депонија горела 3 месеца
