ПРОЧЕШЉАТИ СПИСКОВЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Каже ми један врло упућен човек да до сада упркос сазнањима које круже градом ниједно јавно предузеће није приказало тачан списак запослених. Вели он да у својој радној каријери у општинској управи није се баш нарадио, али, сматра, да је већ сам долазак на посао од до,био напоран. А шта онда рећи за оне који немају ни овај напор. Нити долазе на посао а плата им иде. О, али је то добра ствар. Нема тога на Западу. Али има овде у нашој, а вероватно и другим варошицама, да је свако сваком или рођак или партијски колега. Ајд погодите које је јавно предузеће по томе предњачи?
КРИМИНАЛ БЕЗ КРИМИНАЛАЦА
Ми смо заиста земља која је чудна и по цветању криминала без криминалаца. То је констатовао један мој друг из детињства који од пре више деценија живи и ради у Немачкој и који дужи низ година није долазио у родни Апатин. Наиме, он је изненађено приметио да је на нашим путевима велики број луксузних аута, џипова, да су кафане и кафићи пуни преко целог дана, а да добар број људи не ради. У чуду се зато питао, одакле паре? Све ове ствари ми који овде живимо не примећујемо, што је логично, али зато странци уочавају неке нелогичности. Тражећи самој себи, а и њему одговор, дођосмо до закључка, да добар део, без званичног запослења, добро живи захваљујући мутним радњама, диловањима, најновијим шверцом миграната, мутним инвестијама...
По мом другу нешто се укоренило у нашем друштву, а по њему је то да заказују институције, попут полиције и судова. Јер, он сматра, да би ове институције, требале више да се баве криминалцима, јер нема криминал без њих, а код нас су кримоси, постали скоро невидљиви људи. А кад се и ухапсе у ретким акцијама убрзо се пусте, често због недостатка доказа или неких законских процедура. Ујутро у притвору, за два јутра у кафићу. А велика се као фрка десила.
Тако, заиста испада, да се бављење криминалним радњама, на неки начин исплати, док се ови обични суграђани чудом чуде, зашто се толико вредно и легално баве својим занимањима, а кримоси возе џипове, проводе по ресторанима, харају супер брзим чамцима на Дунаву, дивљају по друмовима, а они најачи имају чак луксузне виле, са базенима и осталим холивудским садржајима.
При крају свог животног века, ови који су цео живот мукотрпно зарађивали и сада једва преживљавају, се питају: Јесам ли одабрао прави пут? Е, то је већ раширена прича о систему вредности који је до краја урушен! Више се поштују кримоси са парама, који могу све и свашта да поткупе, него они грађани који се кажњавају, слањем извршилаца због минималног дуга, који им плене ствари и кров над главом.
ЦРНЕ ХРОНИКЕ И ЕСТРАДА
Потврду, да нешто није у реду са нашим друштвом, је чињеница да се сви медији баве црним хроникама и посвећују странице естрадним звездама. Народ то чита и гледа. До пре две-три деценије то је било незамисливо. Пошто то није тренутна мода, запитајмо се да то није само жвака за обичног човека, који тако заборавља своје личне, породичне и друштвене проблеме. Мало ко обрћа посебну пажњу на успехе наших студента у свету, научника, свих људи који би требало да буду понос државе.
А какву слику о друштву у којем живимо остављамо младима? Шта су већ данас њихови узори, кримоси или успешни ученици? Одговор, већ знате!
Софија Пуалић Шперо
