Културни центар у последњих неколико година је организатор бројних догађаја: концерта, изложбе, промоције, позоришног фестивала или представе. Уз наступе неких од великана домаће музичке уметности, као што су Амира Медуњанин, Јован Колунџија или оркестар Камерата Академика (сви одржани у распону од неколико месеци) јасно је да се можемо подичити културном понудом које се не би стидели ни много већи градови.
На ширем плану, присуствујемо занимљивим иницијативама које подразумевају фузију културног и историјског наслеђа са културном и туристичком понудом. На памет наравно пада Градски музеј, чија је најава оснивања изузетно добро дочекана од стране Апатинаца – али и од домаће стручне јавности и медија. Од Музеја се очекује много – локалне власти најављују да ће то место историјског памћења допринети и туризму, али и отворити нека радна места за младе школоване људе. Како било, већ само оснивање Музеја мења културни рељеф Апатина, јер музеји више нису само места прашњавих полица (тај концепт је застарео још у прошлом веку), већ су данас они места учења, стецишта културних догађаја, радионица за децу, презентација, пројекција филмова, па чак и тим билдинга и састанака за компаније.
Многи Апатинци су били изненађени када су сазнали да наше место већ има један музеј. Ради се наравно о приватној збирци немачког удружења, преточеној у Музеј Подунавских Немаца, који се налази у Цркви „Срце Исусово” (популарне „две цркве“ у улици Жарка Зрењанина). У последње време овај Музеј често је заступљен у јавности, пре свега захваљујући ентузијазму оснивача Бориса Машића. Ових дана су извели турнеју изложбом наслеђа Подунавских Шваба по највећим градовима Србије, а процењује се да је ову малу, али значајну поставку само у Београду и Новом Саду видело више хиљада посетилаца. Свакако да је одлично очувано немачко наслеђе јака компаративна предност наше општине и нешто чиме се можемо такмичити не само са осталим градовима у Војводини, већ и са целим регионом.
Још једна од Машићевих успешних иницијатива је Ноћ музеја у нашем граду, одржана ове године на две локације – у Музеју Подунавских Немаца, али и у Синагоги, која је тада по први пут отворена за јавност. Синагога је након овог догађаја почела да привлачи интересовање јавности у Србији. Започеле су приче о обнови, о могућем претварању у културни и меморијални центар, а стидљиво се шушка да постоји и интересовање израелске амбасаде и јеврејских удружења у Србији за овај пројекат. Повезано са тим, буди се интересовање и за једног од највећих Апатинаца свих времена и једног од значајних представника јеврејске заједнице ових простора, композитора Пала Абрахама. Абрахам је у првој половини 20. века био један од најпопуларнијих европских композитора, а Европа данас поново открива његову музику. Па зашто да не искористимо чињеницу да су његова родна кућа, синагога, музичка школа, па чак и његов клавир, данас у Апатину?
Редакција
