ВЕРА ДУРАКОВИЋ: КРАЈ ПОНЕКАД ВРЕМЕНА?

Објављено: 10.03.2020.

 

„Дођу тако понекад времена, кад паметни заћуте,

будале проговоре, а фукара се обогати!“

 

Када прочитамо ову истину, ( ваљда нема потребе наводити име онога, који је њен творац? ), на нашу жалост, доказану много пута у српској историји, намеће нам се питање: да ли се то, то „понекад време“, догађа нама, сада и око  нас? Да ли се то догађа само у нашој локалној бари, или смо ми део српске баруштине, у којој је све стало, а глупост зацарила?

Весници тога „понекад времена“ су нам, попут маслачка у априлу, у видокругу, на коју год страну погледали. Ево, да почнемо редом:

Први услов „понекад времена“ је да паметни заћуте! Зар нас већ дуго година, са свих страна,  и са још колико – толико независних медија, (  истина, углавном електронских! ), поједини интелектуалци не упозоравају да су се паметни људи повукли из политике? Најчешћи цитат је:

„Интелигенција се повукла и ћути!“

Ову, већ годинама најчешће изговорену реченицу, потврђују многи примери. Ево, након чувеног по злоупотреби и по лажном тумачењу од свих и свакога, Меморандума САНУ, иста та организација, као и да не постоји! Подсете на своје постојање када, са неверицом, и са извесном дозом згражавања, видимо понеког члана САНУ, како изиграва мртви додатак у икебани режимског лидера, подржавајући својим присуством ширење заблуде грађана, о некаквом „златном добу“ и „светим мисијама“ великог вође, у које, ето, и они, као некакав интелектуални бастион у чији суд  се не сумња, верују!!!

А, на локалу ти се слоши када видиш како понеки интелектуалац, по налогу несвршеног у сваком погледу „лидера“, сакупља „капиларне гласове“ и води некакву политичку кампању, од њих названу „од врата до врата“! Искрена да будем, сретна сам што је таквих занемарљив број!

Ћутање паметних највише одговара сваком режиму! Да би спречио, или тачније речено, одложио буђење памети, и затирање последњих остатака оних који се још увек нису нашли на страни оних који ћуте,  режим им онемогућава било какав начин да њихова реч допре до оних којима је намењена, до грађана! То се у пракси зове „медијски мрак“! Рекох  већ, у времену електронских медија и интернета, не може се говорити о потпуном медијском мраку! Али, ако знамо да је више од половине грађана доступно само преко ТВ и дневне штампе, онда је порука паметних људи за њих недоступна! А, свака порука памети, преко електронских медија, се дочекује „на нож“ од режимских „интелектуалних“ и „моралних“ громада, званих „ботови“!

Како ви ово стање видите у нашој средини? Какво је информисање у нашој општини, са милионским „суфинансирањем“ из општинског буџета? Када сте у локалним новинама, ( које плаћамо сви ми из буџета општине! ) прочитали било шта што негира тврдњу да су оне само билтен владајуће странке? Или, како рече један наш суграђанин:

„Сада у општини имамо само један радио и неколико блогера, као нормално информисање на локалу, који, ма колико се трудили, не могу да досегну, сви заједно, ни до двоцифреног процента броја грађана општине! Остали „медији“ су само билтени странке која влада општином!“

О информисању и стварању илузије од стране режима и подметању некаквог страначког билтена, као медијског светла, који се дели по кућама, сам већ писала! Слично је, ( мада многи кажу и још  горе! ) стање и на нивоу Србије! Каква је медијска блокада, и ко одлучује у већини дневних и недељних новина у Србији, најбоље се показало на дан пред изборну тишину, на председничким изборима, када су сви „независни“ медији, били обавијени у исту насловну страну и кошуљицу!

О телевизијама са националном фреквенцијом се стварно нема шта рећи! Довољно је само цитирати овај афоризам!

„На свим телевизијама са националном фреквенцијом, имамо једно лице као водитеља, главног уредника и госта, а особе које се формално називају главним уредницима су само статисти у емисији!“

И  тако долазимо и до другог доказа о постојања „понекад времена“! Или ви, можда, не видите да се оно што чујете у медијима баш и не може назвати паметним? Ако је за вас „интелектуални домет“ тв „спектакл парови“, или „фарма“, или многе тв емисије, где нам се са својим „дубокоумним мислима“, обраћају полуголе особе, са некаквим српским називом „старлете“, онда ви и ја нисмо у истој причи!!!

Жалосно је што мање штете овом народу наноси „умовање“ некакве Маце, него ли посипање отрова од стране самозваних „аналитичара опште праксе“, који не силазе са тв екрана и насловних страна новина! Такви сада, у режији режима, царују медијским простором Србије! И што  је чудно, они су стварно и умислили да су нешто важно у овој држави! О тој појави, када се будала „ваздигне“, те постане опасност за околину, рече један писац:

„Покојни Брана Црнчевић ми, својевремено, поводом дотичне даме, рече:

„Ја сам мислио да она онако наступа из рачунице, да прехрани децу. Ма није, ствар је озбиљнија. То су заиста њена уверења.“

Кад јака убеђења уђу у слабу главу, начине велику штету! Јака убеђења и слаба глава су неспојиве и на краћи, а камоли на дужи период!“

Какво је стање код нас на локалу, утврдите сами. Погледајте и све ћете видети јасно! Видећете и ко су „старлете“, ко даје привид постојања „интелектуалаца у локалној политици“, ко су локални „аналитичари опште праксе“, ко су „ботови“ а ко су „повереници“, „прелетачи“, „следбеници“, „саборци“, „киднапери“, „киднаповани“, „пријављивачи киднаповања“ ( који, сви заједно, седе, један поред другог, у клупама Скупштине општине!? ), ... Ако све ово не видите, онда за вас нема наде, ... за вас је време изгубљено!!!

А сам рад локалне Скупштине, по многима, потврђује овај графит:

„Све је исто као прије, само њега нема!“

Нисте у праву! Погрешили сте! Ради се о Господину  Дражићу! Он је, како многи мисле, био једина опозиција у бившем сазиву Скупштине општине, од кога се могло чути нешто друго и другачије! Он је једини имао своје ставове, јер му централа није била изван Апатина!!! Осталима је памет још увек у  централама у Београду, Новом Саду, Оџацима, ...!!! Како рече један наш суграђанин:

„Отишао је последњи опозициони Мохиканац у општини Апатин!

Сада сви мисле исто и говоре ( ћуте? ) исто!“

О фукарама и њиховом богаћењу, нема потребе да говорим! Видите то сви, а оном ко то не жели видети, глупо је и говорити!

Постоји једно правило, од Бога записано, да сво богаство, које се створи у „понекад временима“, није  трајно! Ја њима не желим никакво зло! Они су само извођачи радова режима! Све ће то Онај горе да доведе у ред! То је само потврда оне истине, да је лакше стећи богаство, ( а и власт! ), него га сачувати! Дакле, време  ће се са њима изборити!

А процес краја „понекад времена“ иде истим поступком, као и онај којим је настајало! Први корак  је да паметни престану да ћуте!!! То  је, истовремено, и последњи корак!!!

Када паметни проговоре, некакве „диве“ и „вип“ особе, као и они што се „за све питају“, са лексичким фондом од неколико стотина речи, пребогатог речима српског језика,  ће се саме од себе, одмах повући! Нестаће!!!

Једина препрека је да се памет ослободи страха, депресије, меланхолије, осећаја изгубљености и свих оних изговора за своје повлачење!!! Или, како рече велики нобеловац:

„Дуготрајно робовање и  рђава управа могу толико унаказити и збунити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему толико отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере.

Такав поремећен народ не може више да  разликује не  само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете!“

Главно оружје које памет има против свих режима је истина!  Истина о раду режима и свих невоља које је њихов рад донео овој држави.

Да ли, драги моји Апатинци, видите  веснике буђења памети у нашој средини? Погледајте мало боље, можда их препознате!? Можда би требало да  и ви сами постанете један од весника? Размислите!!!

А до тада, док се правите и слепи и глуви и неми и ..., имајте на уму истину:

„Сваки дан  Србију напусти једна чета од око 200 најспособнијих од нас,

са картом у једном правцу и са намером да се не врати!“

 

Вера   Дураковић