ДИРЕКТОР ОБУЋАРА УКИДА ИСТИНУ, ПРЕТИ НОВИНАРИМА!!!
Радници обућарског предузећа ИНСЕРТ ДОО у шоку су потписали решење за годишњи одмор од две недеље и истог часа да се упућују на Биро за запошљавање као технолошки вишак. Речју, ОТКАЗ.
Директор, који себе назива успешним привредником, који запошљава 500 људи, негира, и не само негира, да је поделио отказе, него оптужује новинаре да су зарад сензионалицистичких новинарских поена, објавили ову вест. Ваљда, човек није очекивао да ће ико то да објави.
Али, његово Саопштење као одговор новинару Нових апатинских новина, није завршило само на томе.
Директор, иде даље. Он наводи примере где су људи кажњени због ширења панике у овој ванредној ситуацији. Сугеришећи тиме аутору текста, новинарки, да и она може бити процесуирана. Узгред Саопштење није послао новинама које су обајвиле текст, што би било уобичајено као деманти, него другим медијима.
Рачуна човек, уплашиће новинарку и редакцију, да се више не баве са „његових 100 радника“, који су се сами пријавили редакцији са фотокопијама решења. Оне су спремне да сведоче на евентуалном суду све шта су потписале онако шокиране. Толико „успешни привреднику“, како сами себе називате у вашем Саопштењу, што је равно ономе кад бих ја сама себе назвала смерном особом која не воли никакве пороке од пушења до кафана. Али, ја то нисам. И пошто то не би било истина ја никада као Ви, не бих, причала сама о себи. Нека други просуђују. Пре свега ваши радници.
И најважније: Сви радници са којима су Нове Апатинске Новине имале контакт, кажу, да би имале респект према Вашој одлуци о отказима, да сте им лепо објаснили „људи ми се гасимо, на знам шта ће бити“. Знају они за ситуацију у Италији. Разумели би. Али нисте то урадили. Не знам из којег разлога. Али знајте да би ваше раднице све то разумеле, а не онако шокиране кад су потписале отказе, отишле унезверене у своје породице и саопштили им шта им се десило.
Е, мој директоре, у овој ситауцији за све нас, требало је имати мало више такта. Бити искрен, рећи, засад нема посла, кад ће бити не знам, останите кући, зваћу вас.
Овако се моја сумња појачава. Можда ће бити, одох даље.
П.С.
Овим текстом, као најстарији и најискуснији новинар у Зпаднобачком округу, са те стране, саветујем млађим колегама, да не хитају, да два пута проверавају истину, да не прозивају своје колеге, јер новинарска солидарност се кад-тад враћа. Не јурите колегинице по задатку. Јурите за истином. Видећете, новинарска етика, нема замену.
ГДЕ СУ СПОРТИСТИ ДОНАТОРИ?!
Читам да су у суседној Хрватској њихови чувени „Ватрени“ донирали паре за опремање здраствених установа држави. Неки светски фудбалери такође својим земљама па и онима у којима играју а нису њихове домицилне. Нисам прочитала да је неки наш од „ богатији“ спортиста јо реаговао. А има их по свету. Чули смо да је део привредника донирао. Али то је било стидљиво саопштено. Зато предлажем да се сва имена великих донатора стално објављују.
ОСЕЋАМ СЕ ХРАБРИЈЕ
Изненаде те неки млади људи, од којих нису очекивао да те назову, понуде помоћ. Е, имала сам ту срећу да то доживим, иако се са тим пријатељем не чујем и не видим свакодневно. То ме је толико тронуло да сам целе ноћи размишљала, како је чудан овај живот. Никад не знаш, док несрећа не дође ,ко ће ти помоћи или ко ће те се само сетити и позвати. Ма нису наши стари измсили ону народну: „У муци се познају јунаци“!
Софија Пуалић-Шперо
