СУЛУДИ ПРОЈЕКТИ
Заиста понекад се питам: Мисле ли политичари о суштинским потребама народа или о планирају, по мени, сулудих пројеката, као да смо у перманентно ратном стању. И тако у ментално пермаметно ратном стању Република Србија ће финасирати наредне године аеродром у Републици Српској. При том, наш председник, кога углавном ценим због економске политике, изјављује да тај пројекат “неће бити профитабилан, али да је стратешки важан”. Искрено, не знам, шта је нешто стратешки важно а није профитабилно, осим да помислим ево новог рата.
Ма није мени што ће тамо да се гради, али људи, Војводина нема ниједан аеродром. А сећате се да је сомборски војни аеродром требао да постане цивилни. Тада је формирано чак неко руководство од општинских челника Западнобачког округа, на чијем челу је био наш тадашњи председник општине. а који су требали да целу ту идеју реализују. Као и обично цела ствар је пропала. И уопште није важно да ли је идеја сомборског аеродрому реализована. Вероватно ни она не би била профитабилна с обзиром на број становника. Али ме ово стварно ражестило, јер, контам, цела Војводина нема ниједан аеродром. Јел о томе неко размишља? Или ћемо даље више водити рачуна о територијама које нису у држави Србији?
Лично не верујем да смо толико богати као држава. Али, авај, нажалост скоро ће се показати, шта је рационално а шта не?!
Шта да се ради, кад ми матори, свашта памтимо.
ЗАТВОР ЗА “ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ”
Удружење “Мој Апатин” испалинрало да овог месеца направи акцију упознавња деце са својим природним окружењем. Савладавање веслања, вожња кануа, посета фантастичним местима у Специјалном резервату природе “Горње Подунавље”. И уместо да управљачи природног резервата “Војводинашуме” подрже ову еколошку - едукативну акцију, приближе деци природу овог краја, нетакнуте природе у њиховом окружењу, да се деца некако заљубе у Дунав, они траже некаква правила, дозволе, бирократске папирчине. Баш као да је то све што вековима овде обитава, од шума, реке, флоре, фауне, припада њима.
Десетине пута сам писала разним поводима о СРП “Горње Подунавље”, од његовог проглашења за резерват природе, поносна што је то део Апатина, а сада видим да једна бирократска структура “Војводинашума”, присваја нетакнуту природу за своје власништво.
Првоборци за изгласавање овог простора да добије статус Специјалног резервата природе, људи, љубитељи природе, стручнајци, разних врста, каоји су правили елеборат, који је признат од светских организација, сад не смеју ни да кроче на територју резервата без дозволе.
Биће, мало жешћи наставак ове приче, јер сам хроничар, сведок, који је био на директном извору, од екипе која је стварала пројекат “Горњег Подунавља” до данас.
ПРОЗИВАЊЕ ЉУДИ
Мислим да је крајње нељудски именом прозивати људе, наше суграђане, који су оболели од короне. Шта вас занима људи који то чините преко друштвених мрежа кад сами можете оболети. Дође ми та прозивка као неко жигосање.
С.П.Ш.
