ОСАМ СКУЛПТУРА ЗАХТЕВА ХИТАН КОНЗЕРВАТОРСКИ ТРЕТМАН
Недавно је обављена ванредна ревизија Збирке скулптура у власништву Културног центра Апатин, након које се, ова установа, огласила саопштењем за јавност, које преносимо у целости:
САОПШТЕЊЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА:
-Због насталих нејасноћа у погледу сигурности и укупног стања Збирке скулптура које су у власништву Општинског културног центра Апатин покренули смо иницијативу и упутили молбу за ванредну ревизију Збирке скулптура које се налазе у екстеријеру као и у депоу наше Установе.У складу са Законом о културним добрима РС („Службени гласник РС, бр.71/94, чл.36), Решењем о утврђивању надлежности музеја према врстама уметничко-историјских дела и према територији (ИИ) („Службени гласник РС“ бр 28/95), у складу са Стручним упутством о условима и начину чувања и коришћења уметничко- историјских дела, чл.16, Народни музеј Београд, 2001. формирана је Комисија за ревизију Збирке скулптура Општинског културног центра Апатин коју су сачињавали стручњаци из ове области и то:
Чедомир Јаничић (историчар уметности и музејски саветник Градског музеја Сомбор, др Рајка Бошковић (историчарка уметности и музејски саветник Музеја савремене уметности Београд), Ана Олајош (конзерватор саветник Музеја Војводине Нови Сад), Радмила Савчић (историчарка уметности и виши кустос Апатин) и Јована Момчиловић (вајарка, ликовни уредник галерије „Меандер“ Апатин).
Комисија је након прегледане документације извршила и физички преглед Збирке, те констатовала стање у ком се Збирка тренутно налази. Савремене скулптуре у екстеријеру изложене су на 11 локација на територији општине Апатин. Скоро све скулптуре израђене су од гвожђа. Код неколико експоната постоји комбинација материјала метал-дрво. Гвожђе као хемијски реактиван елемент изузетно је тешкосачувати од кородативних процеса и при идеалним микроклиматским условима, а камоли при екстремним условима излагања на отвореном простору.
Сходно наведеном прописан је конзерваторски третман који је неопходно применити ургентно током ове године на укупно осам скулптура, док се на остале скулптуре физичко-техничке мере примењују у летњим месецима следеће године. За скулптуре које се налазе у депоу галерије „Меандер“ такође су дате физичко-техничке мере које се углавном односе на начин заштите и груписање скулптура према музеолошким правилима.
С обзиром на горе наведено Општински културни центар Апатин ће спровести све оно што је прописано као физичко-техничка мера. Трудићемо се да препоруке које је Комисија дала у потпуности применимо, јер је то у интересу наше Установе и на тај начин Збирка коју поседујемо добиће значајно место не само у нашој заједници, него и шире, наведено је у саопштењу Општинског културног центра.
РАДМИЛА САВЧИЋ: ДИРЕКТОРКА БАЊЕ ЗАХТЕВАЛА ИЗМЕШТАЊЕ ИЗЛОЖБИ, ПОТОМ И СКУЛПТУРА
Културни центар (КЦ) Апатин је беспрекорно сарађивао са бројним установама, организацијама и предузећима, па тако и са Бањом Јунаковић, посебно у организацији и формирању уметничке збирке Бање од њеног оснивања, 1983. године. Никада није било спорова или несугласица, све до именовања актуелне директорке Бање, објашњава виши кустос Радмила Савчић, члан Комисије за ревизију Збирке скулптура КЦ и додаје:
-Најпре је КЦ морао хитно да измести изложбе о историји Апатина приређене поводом миленијума града и то изложба о рибарству, пловилима и воденицама на Дунаву код Апатина. Ове изложбе су биле део медијског представљања културе наше општине гостима Бање и биле су атрактивне и занимљиве адекватне пратеће опреме и публикације. КЦ је ове изложбе, наврат - нанос изместио. Директорка се на томе није зауставила, те је улимативно одлучила да по истом принципу уклони све скулптуре у власништву КЦ Апатин, наводи Радмила Савчић, иначе бивша дугогодишња директора КЦ Апатин.
Она подсећа да је Бања, током деведесетих, почела да креира сопствени парк скулптура прибавивши десетак дела из продукције Међународног Симпозијума скулптуре „Бели венчац“ из Аранђеловца. Убрзо, 1994. године КЦје организовао вајарску колонију скулптуре Симпозијум „Меандер“ која је трајала наредне 23 године. Концепт ове вајарске колоније је био да позвани уметници реализују дела великог формата, која ће се поставити у амбијенту града.
-У фонду КЦ Апатин налази се 200 скулптура, од којих је преко 60 постављено у амбијенту града на различитим локацијама, стварајући више изложбених острва који се уклапају у урбани концепт града и због своје јединствености, постају бренд града и важна културна и туристичка дестинација у регионалном и националном нивоу. У оквиру тог концепта, више пута је КЦ допуњавао збирку скулптура на отвореном у Бањи Јунаковић, тако да је до ове године било укупно осам скулптура. Неразумна и непримерена је одлука актуелне директорке да их уклони и то на терет КЦ,те да се током уклањања четири скулптуре једна оштети и смести на отпад Бање, са кога је једна украдена, о чему је обавештена полиција, проузроковала је КЦ осим нарушавања моралног и професионалног угледа и финансијски проблем, надокнаду штете пооснову ауторског права и најављене судске процесе, објашњава Савчић.
Она додаје да је, „с обзиром да су ове четири скулптуре од метала и сличног уметничког стила, директорка одлучила да уклони и смести на исти отпад још две скулптуре аутора Милуна Видића и Ђурђице Мркајло, које су у власништву Бање“.
-Чудно, након што је јавност негативно оценила њен поступак, директорка Бање, преко ноћи, и под претњом тужбом, са отпада поново поставља скулптуру Милуна Видића веома близу претходне локације. Шта рећи, осим да се директорка заиграла, па кад је видела да ће то узроковати проблеме, пре свега њој лично, брже-боље је покушала да „испегла“ ситуацију, сматра Савчић.
КЦ, због свега овога је формирао комисију за ванредну ревизију сачињену од стручњака из ове области, која је, осим осталих, посетила и Бању Јунаковић.
-Комисију је, на улазу, затекла наредба директорке да не сме да уђе у простор Бање без њене сагласности (?!). Несумњиво доброг и кућног васпитања чланови Комисије су сачекали одобрење директорке, која их је дочекала претерано љубазно, скоро снисходљиво и лицемерно, не објашњавајући разлоге уклањања поменутих скулптура, већ их је повела у обилазак Бање, тек успут тражећи савете шта да ради са скулптурама од метала. Питам се да ли је та љубазност одглумљена гостољубивост, улизивање или, још горе, узурпација стручне комисије коју је основала установа којој је проузроковала штету и трошкове (преко ње и општинском буџету), пита се Радмила Савчић.
ЧИЈИ ТРОШАК ЋЕ БИТИ ОНО ШТО СЛЕДИ?
По њеном мишљењу, овај догађај је још једном осветлио проблематику судбине уметничких дела која су се нашла у власништву фабрика, установа и других организација које су нестале или промениле власника.
-Посебно је важно да држава има право да спречи њихово уништавање или продају, ако су то буџетске установе, организације и институције, подразумевајући и оне које нису из области културе. Држава не би требало да допусти да се променом власништва уметничких дела узурпира ауторско право аутора уметничког дела. Оснивач Бање Јунаковић, без обзира ко је тренутни директор, требало би да има законско право власништва над збирком уметничких дела Бање, закључује Савчићева.
Остају отворена и питања, како ће Културни центар да измести преостале скулптуре, од којих ће се једна (из 1994. године) сигурно распасти? Колико ће коштати ангажовање механизације и ко ће то да плати? Ко ће платити судске трошкове тужбе аутора оштећених и украдених скулптура?
Све у свему, епилог ове ситуације се још не назире...
Ј.Миљуш
