ПСИ НАПАЛИ ДЕЦУ
Усред центра ове варошице два повећа црна пса напали су три девојчице са школским торбама на раменима. Срећа је била да су гости оближње кафане излетали и спасили децу од повреда. А шта би било да се то догодило у некој опустелој улици не треба ни да замишљамо!
Како зима иде пси су све гладнији и тиме опаснији. Иако се о овој теми паса луталица пише мало-мало и то деценијама овога пута пишемо само због апела. Молимо власнике паса да их чувају и пазе као што су то чинили док су били само мали кућни љубимци за забаву, јер данас-сутра кад одрасту могу напасти и њихову децу. Требали више, осим тога. И још: Нису пси криви, криви су људи!
ПОРЕМЕЋЕНЕ ВРЕДНОСТИ
Естрада нам помутила све вредности а на нашу новинарску професију срамоту запали смо у озбиљну моралну кризу. Обележаван је тако Светски Дан инвалидне деце и он је тек успустно, због протокола, поменут у тек два-три национална медија.
Истог дана чујем да редовна примања не добијају поред геронтодомаћица ни персонални асистенти. То су људи који раде појединачно са инвалидном децом посвећујући им рад на посебном наставном програму. Има ли плементијег и доиста тешког посла којем они посвећују своје време уз минималну наканаду која им сада и касни.
Ма, ајд искрено, ми сви заједно смо лицемерни, и немојмо се бусати у прса, својом чашћу и хуманости.
Како је могуће да државни службеници добијају плату редовно а да се за најтеже послове не може обзбедити минимална зарада.
П.С.
Сећам се прича једног староседеоца Апатина који је увек објашњаво да је у општини радило око 15 људи. Тада је Апатин пред Други рат имао око 17 хиљада становника. Лако је даље све израчунати.
БОРБА СА ЛИШЋЕМ
Можда је овај наслов нејасан, али се ова тема тиче свакодневног живота наших суграђана. Елем, има их многих који испред својих кућа упорно сакупљају опало лишће и пакују по препоруци у џакове. Али шта вреди кад џакови данима паркирани испред кућа се не односе. Прођу тако улицом ноћу чопори паса и раскупусају џакове. Онда дође оно џаба смо кречили. Док то траје на ударним местима, као што је то, на пример, градски парк, све под конац. А број радника ангажованих на пословима одржавања зеленила и чистоће је толики да се не може пребројати. Гледам један дан у Есовима њих бројем и словом 7 сакупља лишће на површини која је можда трећина парка. А порука је заправо: Зар сви грађани не плаћају исто, без обзира у којој су зони града, комунално предузеће?
С.П.Ш.
