СЕКУ СЕ САМО СУВА, ПРЕЗРЕЛА, ТРУЛА И ОШТЕЋЕНА СТАБЛА
На појаву сумње да се на полуострву обавља тотална сеча шуме, те да ће страдати и здраво дрвеће, а самим тим полуострво бити угрожено од поплава, у Шумској управи Апатин, под чијом ингеренцијом се обавља сеча, одговарају да нема места страху, да се ради о санитарној, а не тоталној сечи шуме и да ће, на месту посечених бити посађена нова стабла.
СТАНКОВИЋ: ПОСАО ГОТОВ ДО ЛЕТА
-На полуострву (у нашој терминологији Апатински рит, Седмо одељење, Одсек А), на укупној површини од 28,45 ха ради се санитарна сеча за коју ВШ ШУ Апатин има одобрење од стране покрајинског ловно-шумског инспектора. Стручњаци су обележили стабла за сечу (обављена је тзв. дознака). Секу се само сува, презрела, трула и стабла која су оштећена антрополошким утицајем (паљењем ватре поред стабла или закуцавањем великих ексера, већег броја и на већу површину).У том одсеку налази се шума беле врбе, црне и беле тополе, америчког јасена и остали тврди лишћари. Просечна старост врбе износи 50 година, што јасно указује на њену презрелост, објашњава Предраг Станковић, шеф Шумске управе Апатин.
Он додаје да је сеча поверена грађанима и да свако заинтересован може да се јави у ШУ да би добио одређени растер (парцелу).
-До сада је подељено преко 50 растера, а план је да их, до краја буде 70. Тренутно је застој у сечи због пописа који имамо у ШУ, након чега ћемо наставити и надамо се да ће цео посао бити завршен до лета наредне године, каже Станковић.
Он још наглашава да ШУ ником не може да гарантује безбедност у шуми, због саме старости шуме од 50 година. По његовим речима, услед јаких ветрова и падавина може доћи до ветроизвала и ветролома, приликом чега може доћи до нежељених повреда грађана. ШУ газдује шумама и ником не забрањује присуство у шуми. Још наглашава да је, након овог посла, у плану пошумљавање полуострва, попуњавањем места са којих су посечена стабла.
ПОЛУОСТРВО НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНО
Пецароши и чести посетиоци полуострива се питају да ли ће полуострво бити угрожено уколико се посече већина стабала, чији корени га, тврде, чувају од Дунава.
Брига због ерозије је реална, сматрају они који газдују шумама и, свесни тога, веома пажљиво бирају шта и кад ће да секу.
-Много је боље кад посечемо стабло уз воду док је још живо, јер ће корен остати жив и из пања ће биљка потерати нове младице и тај коренов систем ће одиграти своју улогу у везивању земљишта. Много је гора ситуација кад се биљка осуши у дубећем стању или кад се због огромне крошње и испраног земљишта обруши и тиме начини још већу штету, објашњавају шумари.
СПРЕЧИТИ УЗУРПАЦИЈУ ОБАЛЕ
Нико нема право да узурпира обалу на једној од најлепших локација уз Апатин, сматра већина Апатинаца, без обзира да ли је реч о камперима, излетницима или, просто, љубитељима природе и реке.
-То парче природе треба да припада свим грађанима и посетиоцима. Наравно да се део површине може плански наменити за кампере, али то мора бити ограничена површина са јасним правилима и правичним могућностима за све. Један од начина, који се практикује у тим ситуацијама је путем лицитације. Најчешће те послове воде представници удружења кампера и представници управљача. Наравно, пожељно је да кампови буду тако постављени да обала буде свима приступачна, не може се део обале приватизовати. Потребно је омогућити што већем броју кампера што атрактивнију локацију. То се може постићи или системом ротација или правичном ценом закупа, сматра Миодраг Перовић, досадашњи шеф ШУ Апатин, који је радио на овом послу, пре предаје дужности колеги Станковићу.
КАМПЕРИМА НАЋИ МЕСТО, АЛИ ПРЕ ТОГА ПРОПИСАТИ ПРАВИЛА
Кампери су врсни познаваоци и љубитељи природе и мора им се омогућити адекватан простор за боравак у природи, сматра наш саговорник и додаје да је циљ да се што више приближи природа посетиоцима, а нарочито најмлађој популацији. Са друге стране, сматра он, мора се водити рачуна о претераном притиску на природу. Превелики број посетилаца без јасних правила, врло лако могу наруштити осетљиве природне екосистеме.
-Ако временски посматрамо ово подручје, чињеница је да на овом простору појединци бораве дуже од деценије. У последње време, број посетлаца је нагло порастао и појединци су почели самоиницијативно да крче делове шуме и заузимају неосновано природни простор. Овај начин опхођења са природом је недопустив и несхватљив у доба кад сви упозоравају на значај здраве животне средине, додаје Перовић.
Он се нада да ће се у договору представника удружења кампера и представника управљача наћи решење којим ће обе стране бити задовољне, али и она, трећа, не мање важна - бројни пецароши, бициклисти, шетачи и сви други љубитељи природе.
-Постоје планови за ово подручје који ће доћи на ред кад се именује управљач овог простора. Простор има потенцијал да буде заиста туристичка атракција и због своје локације и због природних вредности, закључује Перовић.
Ј.Миљуш
