Ставове сучељавају Јелена Студен-Војводић и Војо Војводић.

1. Важите за неког ко нема длаке на језику. Колико Вам то помаже, а колико одмаже у свакодневном животу?

Јелена: Буде шаролико, као и сам живот, јер има једног и другог. Некада добијем похвалу, некада критику, али често кажем „шта ћу, то сам ја“. Када си ми поставила ово питање, сетила сам се оног времена када су нам, као деци, говорили „ако лажеш, израшће ти длака на језику“. Да ли је то борба за истину? Да ли је то и начин да се човек и сам избори са неким својим страховима? Има, вероватно, једног и другог. Некада ме прихватају, некада не прихватају, али све је то живот. Човек треба да буде онакав какав јесте. Ма, нема фолирања. То су важне лекције за сваког од нас. Мораш пливати без помоћних реквизита. Немам рачуницу у глави. Неко ће рећи да је то и мана, али све је то живот. Не бих ни волела да ме сви прихватају. То ми тек не треба.

Војо: Да, кад немате длаке на језику то носи са собом бројне неугодности, претње, уцене, покушаје подмићивања, тужбе за увреду части, блаћење по ФБ путем лажних профила и, на крају, бројне инспекцијске надзоре над мојом радњом, све у циљу да ми се ускрати егзистенција и тако затворе уста. Власт не бира средства како би вас ућуткала, јер како ће, на пример, та иста власт објаснити грађанима да је Државна ревизорска институција својим надзором утврдила да је апатински самодопринос од 1 одсто и од 3 одстонезаконит, што имплицира да се и средства од грађана незаконито прикупљају или како ће та власт, на пример, објаснити бројне грађевинске радове, адаптације, преуређења и набавке (нпр. лежаљке за плажу или намештај)у Бањи Јунаковић без и једног јединог конкурса? Шта је, нпр. са камионом-смећаром којег је „Наш дом“ купио и платио га преко два милиона динара више од претходног, идентичног, којег је од истог призвођача купио само неколико месеци раније? Шта да радимо са безмало па 300 регистрованих таксиста у Апатину, од којих је велика већина фиктивно пријављена на само три или четири апатинске адресе? Шта ћемо са градском плажом и мобилијаром, који је набављен преко поништеног конкурса, о чему сам поодавно већ писао и има ту још много драстичних примера могућих тешких злоупотреба. О постављењима директора апатинских предузећа и установа, да и не говорим, а најдрастичнији пример како то ова власт ради показао је избор новог директора ТО који је именован на то место преко конкурса којег је Управни одбор ТО, под председавањем Љиљане Крец, поништио. Власт се из петних жила труди да до грађана дође што мање битних информација, па се из тог разлога Ника Петровић, председница СО Апатин, потрудила да укине преносе седница СО Апатин. Скривају се резултати конкурса које општина расписује као подршку медијима, спорту, култури тј. Удружењима грађана, спортским клубовима и осталима из тзв. невладиног сектора... Све је мрачно и нетранспарентно и то треба рећи. Рећи и преживети након тога.

 

2. Често је Ваша тема локална политика. Видите ли икога ко би могао да промени ствари на боље у Апатину и да ли имате политичких амбиција?

Јелена: Надам се да ће се неко појавити, ко до сада није имао шансу да изложи своје идеје и добије прилику да их спроведе у дело. Очигледно да овако више не иде. Немам политичких амбиција, нити жељу да будем у било којој политичкој партији. Волим да будем слободна од било каквих утицаја, а посебно страначких. Чим упаднеш међу њих, не можеш више да будеш свој. Има много лепших ствари од политике. Има оних који у овом општем лудилу кажу да их не занима политика. Уствари, беже од реалности. Па, не занима ни мене! То што ме дотичу нека дешавања и што не могу да останем глувонема, нема везе са политиком, већ са животом, планином, реком и овим небом изнад нас. Ма, са достојанством! Моја интересовања и занимања су чак нешто сасвим супротно и другачије од политике, тако да припадам њима, а једина ми је амбиција да не изгубим себе, срце и душу.

Војо: Верујем да у граду постоје људи, стручни људи, људи које власт није успела да врбује и изманипулише њихово знање. Мислим да су они основа са којом нека нова, неокаљана политичка поставка у општини Апатин треба да рачуна и верујем да ће ти људи помоћи у стварању неког новог, много бољег почетка, јер старе и истрошене политичке поставке треба, по мом мишљењу, послати тамо где им је и место, у прошлост. Све што су знали и умели већ су показали и још увек, на нашу несрећу, показују. Немам политичких амбиција у смислу да типујем на неку позицију, што не значи да ће мојој пажњи измаћи актери у новој власти, јер лако се скрене странпутицом, поготово, ако сви на њу жмуре. Ваља се ослободити старих навика, јер држава се гради од властитог прага и тога требамо да будемо свесни.

 

3. Опишите, једном речју, садашњу апатинску локалну власт.

Јелена: Потпуно недорасла.

Војо: Кратко и јасно – штеточинска.

 

       4. Подржавате ли протест? Зашто?

Јелена: Подржавам протест, јер смо на улицама сви једнаки и то ми се много допада. Када мислиш другачије, можеш да се осећаш изоловано, па и одбачено, а протест оснажује и охрабрује људе и онда видиш да има још људи који мисле исте ствари. Сад се некима не допада што удружење грађана стоји иза протеста у Апатину. Зашто је овај ту, а онај тамо? Исто би било да је и другачије, јер би се опет пронашао неко трећи нешто да оспори и да му се не допада неко десети, па и боја косе оног на челу колоне. То смо ми, али се не треба обазирати. Што би рекао Буковски „ако ћеш да покушаш, иди до краја“. Мене занима идеја око које смо окупљени, што, тренутно, јесте приоритет. Невероватно је да до људи више не допире да је неко подигао глас из искрених намера. Ако је то тако и ако смо дошли до тог прага, онда би сви колективно требали дебело да се замислимо, јер смо онда заиста потонули и нема нам помоћи. Подржавам, јер у Апатину, а и шире, човек је изгубио идеју наде која увек треба да постоји. Подржавам, јер ако негде може да се упали неки пламичак – то је супер. Подржавам, јер су људи изгубили храброст и свест шта су и ко су. Ходамо около као зомбији. Подржавам, јер смо постали странци према самима себи. Подржавам, јер овде више ништа не функционише, као да је зона сумрака. Подржавам, јер последње су секунде да се спаси овај град. Ускоро нас неће бити. Подржавам, јер иза протеста у Апатину не стоји ни једна политичка странка, већ грађанска иницијатива.   

Војо: Наравно да подржавам антирежимске протесте „1 од 5 милиона“. Какав бих ја то био звиждач тј. узбуњивач, када не бих подржао протест против зла, беде, злоупотреба и манипулација против чега се и сам борим, годинама већ. Што се тиче нашег локалног протеста, у њему не учествујем из једноставног разлога што су организатори тог протеста људи који су претходно регистровали удружење грађана и са њим изашли на протесте, што је преседан у Србији. Зашто је било потребно основати УГ да би се организовали протести и зашто ја, већ други пут, у говорима на „антирежимским протестима“ слушам критике опозиције, прошлог петка драстичне? Сада се већ питам да ли је то антирежимски протест или је то предизборно-пропагандни скуп у којем ћемо распалити и по власти и по опозицији, не би ли некако запатили који будући глас од грађана. Ја у таквим манипулацијама нећу и не желим да учествујем, а сваком је на вољу да бира да ли ће то да подржи или не.

 

5. Шта би сте поручили другом саговорнику „Става на став“?

Јелена: Поручила бих Воји да прочита моју књигу.

Војо: Јелену бих питао када ће, коначно, „за гору месец да оћера“? J

 

Ј.М.