СТАВ НА СТАВ: ДУШИЦА МРЂЕНОВИЋ - ЖЕЉКО ЦИЦО

 

Ставове сучељавају Душица Мрђеновић, председник КУД-а „Пригревица“ и Жељко Цицо, програмер.

      1. Колико су друштвене мреже значајан медиј и како, са позиције грађанина, видите медије у општини Апатин?

Душица: Друштвене мреже су изузетно битан фактор у размени информација и имају огроман значај у свакодневици,  а све што има велики значај, може и да се злоупотреби. Зато бих свима препоручила да пажљиво бирају садржаје које прате и да нађу начина да се заштите од индиректних и директних неповољних утицаја друштвених мрежа. Што се тиче медија у општини Апатин, немам позитивно мишљење. Садржаји медија се своде на неке сервисне информације јавних предузећа, на служење владајућој партији, која год да је на власти, на небитне садржаје који служе за попуњавање простора у смислу ''ево, постојимо као медиј'' и сл. Ретко када се да шанса корисној информацији и креирању садржаја достојног једног медија. Можда је томе разлог што се данас свако може бавити свачим, не знам, немам довољно година да бих повукла неку паралелу како је то раније било ''у чаршији'', али, ако бисте ме питали да ли сам задовољна садржајем локалних медија, рекла бих НЕ. Иако није све црно, скратила бих и свела причу на своју скромну мисао: Ако мораш да будеш овца – буди црна овца.

Жељко: Значај друштвених мрежа у овако малим срединима није велик. Апатин је стара општина, кад кажем стара мислим пуна је старих људи којима појам друштвене мреже звучи као добра партија шаха или преферанса. Добра страна друштвених мрежа је то што ми небитни имамо простор нешто да кажемо.

Неки дан сам разговарао са човеком из Свилојева који нема појма да му се петком у општини скупљају неки људи који хоће нешто да кажу, али их нико не чује. То говори нешто о домету!

Медији у општини, има их само две врсте: они који су на субвенцији општине и они који то нису, чак и међу онима који нису има оних који претендују да буду на субвенцијама. Немамо ми медије, част ретким изуецима, мислим да би требало поставити питање људима који стоје иза медија "Шта је право звање и посао новинара?" одговори ће вам рећи да разумеју формулу, али да се не мешају превише у њу. Част изузецима, али они стану на прсте једне руке и то столарске.

      2. Направите паралелу између бивше и садашње власти у Апатину и да ли мислите да ће се нешто променити после локалних избора?

Душица: Нисам била задовољна тадашњом влашћу, али не могу је никако упоредити са овим сад. Небо и земља. Дуго би се дало полемисати о томе, али и врапцима на грани је јасно ко је сада на власти и шта (не)ради. Уколико стање у држави остане такво какво јесте, а то је да НЕМАМО ДРЖАВУ, ни на локалу се ништа неће променити. Иако се искрено надам да ће, у сваком случају, неко ко дође на локални ''врх'' схватити да од локалне власти и безусловне службе централи не може да живи, ако се тај локал свео на мали број житеља, јер људи одлазе.

Жељко: "Све је исто само њега нема", отприлике то мислим. Није до власти или до људи, систем је питању и ко год то не види слеп хода кроз исти. Једина разлика је што свака нова гарнитура додатно уврће постојећи систем!

Систем је толико искривљен да било ко у тренутном систему буде извршна власт за кратко време ће се понашати исто, партијски запошљавати људе, хвалити се редовним одржавањем инфраструктуре и комуналним пословима, као боже мој не знам каквим достигнућима, мада су им та достигнућа генерално негде само уствари опис посла!Ја неке људе одлично познајем из старе, а тако и нове гарнитуре власти, не мислим да су лоши људи, мислим само да су упали у замку лошег система и касно то схватили јер систем је као живо блато, што му се више у почетку опиру, дубље упадају! А свака гарнитура има и оне лоше људе, праве опортунисте и политиканте, који увек ходају по свему јер знају да се опирати не треба!

Ствар је проста - кад имате лош систем на нивоу државе и спустите га у мале средине, е ту се тек изврће и окреће на невиђене начине.Кад успемо да направимо систем да људи у јавном сектору схвате да су слуге народу, а не народ слуга њима, можда и мрднемо из блата. Док се на јавни сектор гледа као партијски плен, а грађани посматрају као нужно зло, нигде нећемо стићи.

Поставио сам, једном, питање мојој пријатељици из Сомбора која је партијски запослена у јавном сектору и ради посао за који није стручна, него на партијској лествици битна, да ли она мисли да тако помаже своме сину који тренутно студира? Која је њена порука за његову будућност? Лично, имам ћерку која студира и шта би требала да буде моја порука мом детету од мене као родитеља: Заврши факултет, учлани се у партију, добићеш посао где се не цени твоје знање, него висина лествице у партији!

Ако се систем не промени, после локалних избора у Апатину могу се променити људи и дресови, али ће се и даље играти намештена утакмица!

     3. Пошто сте обоје из Пригревице, како оцењујете прилике у селу и видите ли у свом окружењу особу или опцију, која би могла нешто променити набоље, у интересу свих мештана?

Душица: Прилике у селу видим као 5 до 12. Време за последњу шансy за узимати се упамет полако истиче. Села су подређена општини и то превазилази сваку меру здравог разума, али народ се полако буди, што ми је јако драго. Представници месних заједница у селима не успевају или не желе да се баве борбом за своје место. Томе свему постоји узрок, а све што има узрок, имаће и последицу. Сигурна сам да ће, кад време последица дође, а оне су већ видљиве, народ препознати у свом окружењу онога ко се без интереса бори за село, на овај или онај начин, некога ко ће знати подвући црту шта може, а шта не може. А таквих људи, верујте, има. Желим да им поручим да од своје борбе ни под коју цену не одустају, јер ништа није вечно, па тако ни овај послушнички систем и усиљени процес деградације личности.

Жељко: Пригревица нестаје, у мојој улици само од угла до угла за неких 15година биће 10 празних кућа, млади одлазе, они млади који су ту гледају како да оду, чак и мало старији, моји вршњаци, почињу да причају о одласку, ови људи који као имају неке локалне функције мислим да не могу ништа променити, јер немају ама баш никакве власти. Можда могу да се гађају флоскулама и мало једни другима да скачемо по егу, али промена се не види, ето мало се то као партијски окупе, али суштина им је иста - заједно нестајемо!

Једном сам у Београду случајно имао прилику да причам са директором једне велике фирме који познаје Пригревицу и у шали сам му рекао "Mогао би да наговориш газде да направе нешто у Пригревици", човек се насмејао и рекао узми папир, оловку и напиши ми имена бар 100 људи до 30 год који сад могу да почну да раде... Наравно, да не могу да напишем то, јер су отишли! Пригревица је добро место за живот, људи су добри, али смо потценили ефекте транзиције. Сад те ефекте доживљавамо у најгорем могућем облику, тако што нестајемо!

      4. За или против протеста петком?

Душица: Не могу рећи да сам ЗА, кад ни на једном нисам била нити намеравам јер, као осетљива песничка душа, не волим гужву и метеж без конкретног исхода. Не могу, с' друге стране, ни рећи да сам ПРОТИВ, када је протест основно право сваког грађанина. Али, у принципу, подржавам протесте. Нека свако води борбу против овог безумља на свој начин.

Жељко: Нисам против протеста, власт увек треба подсећати да није довољна сама себи, а она то често мисли и заборави на људе. Требало би децу да учимо да је протест нормалан одговор на непостојање дијалога и одбијање да вас примете, па било тамо пет или пет милона људи! Излазим на протесте због мог детета, упознао сам десничаре, левичаре, оне са којима се 100% слажем и оне са којима се 100% не слажем, имамо једну ствар заједничку, свако на овај или онај начин хоће да поручи: промените нешто, ово, овако, неће далеко стићи!

      5. Ваша порука саговорнику?

Душица: ПРИГРЕВАЧКИ ХАИКУ

Небо је небо, Природа је природа. А ђе је међа?

Жељко: Пошто је познајем годинама, поручићу јој: Небо је и даље тмурно и сиво, врапци поред пута и даље једу салату, а ти добро знаш зашто!

 

Ј.Миљуш