Бебе од рођења почињу да разумевају језик на својствен начин па чак “брбљају” на матерњем језику.
После мастера у Новом Саду и Шпанији, на специјализованом Баскијском Центру за когницију, мозак и језик (БЦБЛ) у Сан Себестијану, и као стипендиста баскијске Владе, међу 12 кандидата из целог света примљена је међу четири на докторске студије “Истраживања на развоју језика беба од првог месеца до годину дана од рођења”. Уз Јовану још две девојке из Србије су добиле стипендију шпанске Владе али у другим областима научног истраживања. Јована је уз шпанску, добила и тромесечну стипендију француске владе.- Област науке којом се бавим је однедавно веома занимљив а језик беба се изучава само у четири земље на свету. Бебе са којима радимо у Сан Себастијану слушају два језика, баскијски и шпански, од рођења. Како бебе савладавају од рођења оба језика је мистерија коју модерна наука сада открива. За сад је и делимична мистерија усвајања само једног језика код беба која није до краја откривена-прича нам Јована, која је већ у тим научним круговима И своја истраживања презентује на међународним стручним конференцијама, а последњи пут овог лета у Њу Орлеансу.
Јована нам открива део своји истраживања по којима сва деца која се двојезично одгајују пођеднако усвајају оба језика.-Дете може да усваја језик користећи три извора информација: аудитивна, потом визуелну, тј. посматрањем других говорника, најчешће мајке, док трећи извор је сам говорни апарат детета.
Новија истраживања указују да су бебе током првих месеци усмерене на очи говорника, а већ око шестог до осмог месеца на усне. Занимљиво је да бебе “брбљају” имитирајући карактеристике језика у ком одрастају. Бебе из различитих држава и језика различито “брбаљају”-објашњава нам Јована, која са свега 26 година увелико зауазима све значајније место у овој још неистраженој области науке развоја говор детета.
Као студент психологије у Новом Саду, са просеком 9,80, уз свесрдну подршку професорке, оксфордског ђака, др Вање Ковић, Јована се полако уздиже до светске класе у науци. Она је скромна, вредна, и једва је пристала на овај разговор.-Код нас нема лабораторија за изучавање говора језика детета млађег од годину дана. Да нисам добила шпанску и баскијску стипендију, после француско усавршавање, И да немам прилику да путујем по свету на конгресе и стручне скупове вероватно не бих постигла све што жеилим у науци-објашњава Јована, тврдећи да би волела да све то може постићи у Србији.- Везана сам за породицу која ми морално пружа подршку али без иностране стипендије не бих могла даље да напердујем-завршава Јована, млада Апатинка, која је свој пут уз велику жељу пронашла као и сви способни и амбициозни млади у инстсранству.
