Ставове сучељавају Вера Дураковић, професор у пензији и Симо Ранковић, радник у Апатинској пивари.
- Опишите данашњи Апатин, у пар реченица, онако како га Ви видите.
Вера: Сваки дан мање становника, више споменика... Од, некада малог, града, препуног младости и енергије, дошли смо на ниво насеља, у коме је нестао основни потенцијал за развој, а то су људи. Најквалитетнији нам одоше у Немачку, Аустрију, а многи и преко океана... Можда бисмо ми, на нивоу општине, могли да предуземемо нешто? Пре свих, локална самоуправа чији је основни задатак да створи амбијент за живот својих грађана, те за развој у сваком погледу. Подсетимо да је локална администрација сервис у служби грађана. Можда је то пут да од „мога Апатина“ дођемо до онога што даје наду за резултат, до „нашег Апатина“.
Симо: Апатин данас је место из кога одлазе како појединци, тако и целе породице, трбухом за крухом. Нема неких већих инвестиција, гаси се и оно што имамо, мажу нам очи са једном фасадом и са 100 метара асфалта за који им је требало годину дана или више... Генерално, погођени смо сви овим „биће боље за две до три године“, па и сам Апатин!
- Да ли, по Вама, има разлике између бивше и садашње локалне власти и у чему се она огледа?
Вера: Много тога, заправо, имају заједничког, готово да постоји континуитет у многим стварима. Као прво, и једни и други се труде, свим силама, да буду власт, а не сервис грађана. Ако је претходни говорио како нема опозицију у општини, овај сада је и буквално нема. И претходни, и ови сада, у својим редовима имају готово исте појединце. Зар није садашњи председник општине био помоћник претходном председнику општине? Немојте ми само рећи како је он сада са потпуно другим идејама или стваралачким потенцијалом, у односу на раније. И, тако редом... Једино што се види, и то јасно, је да смо ми, у општини Апатин, остали без кадрова. Како другачије објаснити чињеницу да нам, у локалној администрацији, многе руководеће функције обављају кадрови изван општине Апатин? Да ли је то општина Апатин, поред инжењера, зидара, варилаца... остала и без економиста? Или правника? Или је, можда, одговор да је и одлучивање у општини Апатин „измештено“ изван општине Апатин. Можда се, стварно, одлуке доносе у, како неки тврде, Сомбору, Оџацима, Новом Саду? Можда би ови, садашњи, за почетак могли да ураде нешто конкретно, те покажу да бар могу да одржавају оно што су затекли и да поправе онај пристан на Дунаву. Апатин, који се налази на туристичкој мапи Европе, дочекује бродове са развалинама новог пристана. Поправите то и утврдите ко је крив за рушење, да ли онај што је предвидео слаб стуб или онај што није, а била му је дужност, очистио лед на време? Дунав и лед, као и ми грађани, једини нисмо криви...
Симо: Разлика у власти има. Нисам био љубитељ ни претходне, али се бар колико-толико овде одлучивало о неким свтварима и довлачио новац за неке инвестиције. Претходну власт су бирали због Жике, а ову због Вучића. Ови сада немају снагу и моћ да ишта одлуче. Неки су само марионете...
- Да ли сте задовољни информисаношћу у општини, посебно у делу о раду локалне самоуправе? Сматрате ли да је садашња власт транспарентна?
Вера: Нигде грађани нису задовољни информисањем на локалном нивоу, а посебно информисањем о раду локалне самоуправе, па тако ни у општини Апатин. Међутим, проблем информисања је много комплекснији. Наиме, само слободан грађанин тражи истинито информисање, а то подразумева слободне медије, али и слободне новинаре. Значи, то је низ повезаних слобода: грађанина, у темељу свега, медија, новинара. Између се налазе представничка тела, која правно и финансијски обликују и ту област. У време интернета илузорно је причати о „медијском мраку“. Свако може на друштвеним мрежама да се информише, али и да пошаље информацију. Сад, да ли је то довољно, обзиром на малу склоност наших старијих грађана ка коришћењу интернета? Знамо да није. Осим тога, када је у питању рад локалне самоуправе, потребна је и опозиција, као друга страна, са другачијим виђењем. На жалост, у општини Апатин је замрла опозициона страначка активност и дубоко смо загазили у једноумље.
Посебно треба сагледати информисање о раду локалне самоуправе у контексту средстава из буџета општине која се дају локалним медијима, по јавном огласу. Занимљиво је да су та средства додељивана и неким медијима који се не могу подвести под појам локални. И, што је поразно, ништа се није предузело поводом тога. Локална самоуправа мора да ради јавно! Нажалост, то није тако... Парафразираћу Кустурицу: Борба за правду, за истину, заправо је борба за слободу! А то нама, на жалост, предстоји.
Симо: Што се тиче информисаности о раду локалне самоуправе, слабо ту има неких битних вести јер, као што рекох, нису они ту да одлучују, а транспарентност је уопште проблем у Србији, па тако и код локалне власти, као што је, вероватно, било и код претходне...
4. Ваш став везано за месни самодопринос од три и од један одсто. Да ли ћете подржати ове самодоприносе уколико локална самоуправа распише нови референдум?
Вера: Питање самодоприноса у Апатину и селима општине је школски пример апатије и безвољности у којој се налазе грађани. Јер, у било којој другачијој средини, због самодоприноса, те начина како се о њему одлучује, у општини Апатин би се променила комплетна власт! Самодопринос је потврда хуманости и солидарности коју имају грађани и јасно исказана брига за свој град, односно село. А начин на који се, од стране власти троше те паре, представља понижење истих тих грађана. Ова власт не даје никакав извештај, на начин доступан сваком грађанину, о висини тих средстава, а посебно где су потрошена. Посебна прича је и то ко и како је донео одлуку о трошењу тих, наших пара. И овде би опозиција имала посла, да је има и да хоће да се ангажује... Што се мене тиче, самодопринос од 1%, за сахрањивање, подржавам, али онај од 3% не и нећу га прихватити.
Симо: Ја сам за то да се одваја самодопринос и сматрама да ће бар део новца завршити у правим рукама и на правом месту. Конкретно и на прошлом гласању сам гласао „за“, а срео сам пријатеља који је у самом врху садашње власти и који је тад био против, а сада ће, као власт, имати сасвим друкчије мишљење... Ја сам за то да се одваја и да се помаже овој општини ко год је на власти. На моју плату, 4 одсто је лепа помоћ...
- Ваша порука саговорнику.
Вера: Моји ђаци су увек били мој мотив за борбу, у сваком погледу. За мог бившег ученика један цитат: „Не дозволите да вам ампутирају дух, од тога се не опоравља“.
Симо: За моју наставницу само речи хвале. Памтим је као паметну и дивну жену, увек елегантно обучену. Пожелео бих јој да је послужи здравље и да што дуже ужива у пензији.
Ј.Миљуш
