У орагнизацији ЈП „Војводинашума“, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и надлежног републичког Министарства у Апатину је одржана трибина са неколико тема под називом „Процена биомасе и риболовног притиска на рибљи фонд, мере и начин заштите и одрживо коришћење рибљег фонда“ у Горњем Подунављу. Миодраг Перовић, руководилац ШУ „Апатин“ је био домаћин ове трибине и указао на све аспекте потребе очувања рибљег фонда.
Према тврдњама професора биологије новосадског факултета Бранка Миљановића, нека истраживања показују процену стања рибљег фонда по којој се на воденој површини од 3.200 хектара „Горњег Подунавља“ процењује по хектару 680 килограма рибе што укупно у збиру износи 3 милиона килограма рибе.
Из ове провере он закључује да рибљи фонд још није угрожен на нашем подручју Дунава. Да би се тако задржало стање неопходно је одржавати рибља плодишта, мрестилишта, рад рибочувара, држање закона по коме сваки риболовац по добијању дозволе, мора унети у папир кад је излазио на реку и колико је тог дана изловио. Нажалост, ове одредбе се мало ко придржава.
Миљан Велојевић, извршни директор у „Војводинашумама“ изнео је неке процене овог предузећа. Годишње се на подручју „Горњег Подунавља“ изда 2,5 хиљада риболовних дозвола спортским риболовцима и седам привредним рибарима. Ако сваки рекретаивац изађе на пецање око 40 пута годишње и сваки пут излови у просеку пет килограма чак обичне беле рибе њена тржишна вредност износи годишње милион евра. Предстваници удружења спортских риболоваца су приметила да је то већа количина јер у риболову има оних који уопште не узимају дозволе те је рачуница ту знатно увећана. Проценитељи су такође сматрали да тај број спортских риболоваца више однесе рибе него седам привредних рибара. Ово мишљење је изазвало полемике само у кулоарима. На трбини је указано и на проблем рибокрадица који користе све савременије електроапарате, соноре, и сличне справе, у рибокрађи. Сонори нису законом забрањени али јесу други алати као што су главинаре за качење сомова-кажу упућени.
Из удржења „Чикла“ Дејан Дизија је посебно указао на потребу одржавња канала за мрест као и проблем шпорни код Мишвалда, Циганског Дунавца. Срђан Перуача, директор ШГ „Сомбор“ је истакао да је ово газдинство „Војводинашума“ поднело пројекат и аплицирало за средства на одржавању мрестилишта и да је овај пројекат ушао у други круг те није искључено да ће се за ове намене и добити средства из за то намењених фондова.
Уз присусво корисника „Војводинашума“, стручњака, професора, биолога, на трибини су учествовала риболовна удружења из Апатина и Сомбора. Др Ратко Бајчетић је је истакао потребу да се ажурирају закони, судови и тужилаштва, јер на папиру све стоји, али се прописи у пракси не поштују. И такође да неке законске одредбе треба мењати.
Софија П. Шперо
