САМА У КУЋИ ПУНОЈ МИШЕВА, БЕЗ ОСНОВНИХ УСЛОВА ЗА ЖИВОТ
Бака Милена Милошевић (87) је од пре месец дана остала сасвим сама. Једини род јој је унука, имењакиња, која је, ових дана, морала да се врати у Подгорицу, где живи. Једино решење за баку Милену је смештај у Дом за старе, који јој је одобрен, али кад дође на ред. До тада ће бити у својој трошној кућици на Цигланама, пуној мишева, пацова и бува, без воде и тоалета, уз стари шпорет који некад успе, а понекад и не, да заложи...
Живот баке Милене су обележиле трагедије. За деценију и по изгубила је целу породицу. Пред њеним очима, 2005. побеснели бик јој је усмртио мужа и тешко повредио ћерку, годину дана касније, изненада јој је преминуо син Ненад, војни пилот. Пре месец дана, на рукама јој је умрла и ћерка Велимирка. Једина која јој је остала и која о њој води рачуна је њена имењакиња, унука Милена, која живи у Подгорици.
-Желела бих много више да јој пружим, дуже и чешће да будем са њом, али не успевам. Подижем двоје малолетне деце, радим и веома ми је компликована организација сваког доласка. Кад је тетка умрла, била сам две седмице и сад сам опет дошла на пар дана. Жао ми је што баку нисам успела сместити у Дом пре одласка, да знам да је збринута, да јој је топло, да је окупана и сита, започиње причу, непосредно пред пут, унука Милена.
Одмах након Велимиркине сахране, Милена је кренула у прикупљање неопходне документације за бакино смештање у Дом.
-Петог фебруара сам све предала у Центар за социјални рад. Осмог су из Центра документацију послали у Дом, а 18. им је стигао одговор да ће бака бити примљена, те да је на листи чекања. До када, нисам успела да сазнам, каже Милена.
У Центру за социјални рад су јој рекли да су учинили све што је до њих, те да све даље овиси о Дому за старе.
-Међутим, у телефонском разговору, директорица Дома ми је рекла да она нема ништа са листом чекања, те да не одлучује о томе ко ће и кад бити примљен. Такође је рекла и да немају довољно соба за самоизолацију, због чега, вероватно, неће никога примати наредна два месеца, очајна је Милена.
Да ли ће њена бака жива дочекати дан кад ће бити смештена у Дом, Милена не зна. Замолила је комшије да је обиђу, повремено, са шерпицом топле супе. Она ће се вратити за две седмице, надајући се да ће бака бити жива. И у Дому...
Ј.Миљуш
