„НАШ ДОМ“ ПОЧАСТИО НАЈВЕЋЕ ДУЖНИКЕ ОТПИСОМ ПОЛОВИНЕ ДУГА

Објављено: 16.03.2021.

 

ЈКП „Наш дом“ месечно изда око 12.000 рачуна за комуналне услуге (по подацима из децембра прошле године) и то 11.367 домаћинствима и 647 правним лицима.

Три највећа дуга, од правних лица, износе од 287.995, потом 280.026 и трећи, 112.302 динара. Иако смо тражили и имена дужника, „Наш дом“ нам их није доставио. Што се грађана тиче, највећа дуговања износе 128.781, потом 106.924 и 85.410 динара.

На наше конкретно питање да ли са дужницима склапају појединачне договоре о плаћању дуга на рате и да ли им, приликом погодбе, отписују део дуга, одговорено нам је једном, штуром реченицом у којој ништа није речено:

-Одлуком Надзорног одбора од 23.8.2016. године регулисани су услови и правила којима се ближе дефинишу начини плаћања и склапања уговора о репрограму дуга са корисницима комуналних услуга.

Који су то услови и правила, да ли се и у ком износу отписује део дуга, из овог одговора се не види. Зашто је то тајна?

Успели смо, из других извора, да сазнамо оно што нисмо у званичној преписци са пословодством овог ЈАВНОГ предузећа. Наиме, за разлику од уредних платиша, којима се никада (ни једним динаром попуста, рецимо) нису захвалили за редовно измирење рачуна, великим (и дугогодишњим) дужницима су дали сјајне услове да коначно измире своје обавезе.

-Половина дуга ми је отписана, а другу половину треба да платим у наредне две године, односно у 24 рате. Једини услов је да уз дуг редовно измирујем и ове, нове месечне рачуне који ми стижу. То су одлични услови и веома сам задовољан постигнутим договором, открива нам суграђанин који више од деценију и по (?!) није плаћао рачуне за комуналне услуге.

Ем није плаћао годинама, ем је награђен отписом чак половине дуга!

Похвално је да у условима кризе, ЈКП излази у сусрет грађанима и налази начине како да помогне да измире своје обавезе, али је неопходно тачно дефинисати критеријуме и социјалне категорије којима је оваква помоћ неопходна и саопштити их јавно. Јер, у супротном, код некога може изазвати сумњу и отворити питања: Да ли и колико још има таквих? Има ли и оних којима се (функцијом, положајем, везом, подобношћу...) рачуни и не издају, нити наплаћују? Да ли је ово домаћинско пословање једног предузећа?

Са друге стране, без постојања јасно дефинисаних правила, такође постоји опасност да неко од уредних платиша ово може доживети као поруку да им је исплативије дуговати, па се нагодити. Појединачно, у четири ока. По систему, плати колико можеш, остало ће му отписати.

Никако не би ваљало да се број дужника повећа, али ни став: Шта их брига, они су ЈАВНО предузеће, ионако ником од њих из џепа.

Јер све то иде на штету оних који су навикли да прво измире рачуне, а њима шта остане.
Оних, којих је стид да нешто троше, а не плате.
Оних, који не схватају да може и тако - да део платиш, а остало и не мораш.
Оних, којима се ови смеју у лице, јер су испали мудрији и паметнији...


Ј.Миљуш