НОВИ ЗАКОН О АКЦИЗАМА: ПОЈЕФТИЊУЈЕ ВИСКИ, ПОСКУПЉУЈЕ РАКИЈА

Објављено: 14.05.2021.

 

Акциза на виски, која се сада плаћа 348,17 динара по литру по усвајању новог закона биће 185 динара. Ово под условом да је реч о вискију са уделом алкохола од 40 одсто. Исти ниво акциза важиће и за сва друга јака алкохолна пића са оволиким процентом алкохола. То ће, последично, довести до пада цене вискија, али и до поскупљења других алкохолних пића која имају висок удео алкохола, а сада су оптерећена нижом акцизом од 136,62 динара. Измене су предвиђене новим Предлогом закона о акцизама који је 12. маја усвојила Влада Србије.

Нови закон уједначава износ акцизе за сва јака алкохолна пића у односу на проценат алкохола који садрже, а не у односу на сировину од које су настала.

Тренутно, закон предвиђа пет различитих нивоа акциза – два ће и даље остати иста и обрачунаваће се по литру. Једно је акциза на пиво од 26,44 динара, а друго акциза на „остала нискоалкохолна пића“, а то су она са уделом алкохола од 1,2 до највише 15 одсто, где спадају и вина, као и разни „сајдери“ (цидер) за које ће акциза и даље бити – 23,14 динара за литар.

Сада се на ракије од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије са додатком екстракта биља, делова биља или пољопривредних производа наплаћује акциза од 136,62 динара по литру. Акциза за ракије од житарица и осталих пољопривредних сировина, где спада и виски, наплаћује се у износу од 348,17 динара по литру пића, док се за остала јака алкохолна пића, ван поменутих категорија, наплаћује акциза од 223,67 динара за литар.

По новом се обрачун потпуно мења и рачуна се по принципу – акциза на 100 литара (један хектолитар) чистог алкохола је 46.250 динара.

Ако је „јачина“ неког пића 40 одсто, то значи да на један литар пића има четири децилитра чистог алкохола, односно на 2,5 литара пића има један литар чистог алкохола. Даље, то значи да 100 литара чистог алкохола има у 250 литара пића, што носи акцизу од 46.250 динара. По литарској флаши тог пића овај намет износи 185 динара. И тако ће бити за сва пића са уделом алкохола од 40 одсто.

Јасно је да ће акциза на одређено пиће бити већа, што је проценат чистог алкохола у њему – виши.

Законописац – Министарство финансија, је то овако дефинисао: „Акциза на јака алкохолна пића плаћа се у износу од 46.250,00 динара на основицу коју чини један хектолитар чистог алкохола мерен на температури од 20 степени, а обрачунава се тако што се основица множи бројем који означава запремину алкохола изражену у хектолитрима у готовом производу“.

Шта ће бити скупље

Код обрачуна цене алкохолних пића за крајње потрошаче не треба заборавити ни порез на додату вредност.

Наиме, прво се на цену производа обрачунава акциза, па се на тако добијену цену наплаћује и ПДВ по стопи од 20 одсто. Што значи да – ако порасте износ акцизе, порашће и износ ПДВ-а.

Како оцењује Министарство финансија, ова предложена законска решења утицаће на обвезнике акцизе – произвођаче и увознике јаких алкохолних пића, али и на све потрошаче који их конзумирају.

„Предложене законске измене могу створити веће трошкове привреди и грађанима – конзументима јаких алкохолних пића (ракије од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије са додатком екстракта биља, делова биља или пољопривредних производа), с обзиром на то да ће предложена законска решења највероватније утицати на повећање малопродајних цена ових акцизних производа, као и увећање пореске обавезе по основу акцизе и пореза на додату вредност. С друге стране, привреди и конзументима јаких алкохолних пића (ракије од житарица и осталих пољопривредних сировина и остала јака алкохолна пића) ствара се оквир за потенцијално умањење трошкова које могу имати за последицусмањење малопродајних цена ових акцизних производа.

Како се слива у државну касу

Судећи према подацима о акцизама које су се прошле године слиле у државну касу, у Србији се највише купују пића у којима је удео алкохола мањи од 15 одсто, односно – пива и вина и слични производи.

Према подацима које је навело Министарство финансија, укупан приход од акциза на алкохолна пића у 2020. години износио је 13,8 милијарди динара.

„Од тога се на акцизе на све врсте јаких алкохолних пића односило 2,4 милијарде динара. У структури прихода од акциза, сва алкохолна пића учествују са 4,5 одсто, а само јака алкохолна пића са 0,8 одсто“, наводи министарство.

Како се истиче у образложењу – приликом опредељивања предложеног законског решења пошло се од тога да измене имају што мањи утицај на висину јавних прихода по основу акциза.

„Тако да би прерачунато оптерећење једног литра алкохолног пића које садржи 40 одсто алкохола било 185 динара, што је приближно упросеченом износу акцизе која се сада наплаћује по литру продатог јаког алкохолног пића“, наводи министарство.

Зашто се мења закон

Разлог мењања акцизне политике када је реч о алкохолним пићима је усклађивање са директивама ЕУ.

„У извештајима Европске комисије (ЕК) наводи се да Република Србија опорезује одређене врсте углавном локално произведених алкохолних пића по нижој стопи у односу на неке друге сличне, углавном увезене врсте алкохолних пића. Европска комисија сматра да такве одредбе нису у складу са чланом 37. Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и Србије. ЕК је препоручила да Преговарачко поглавље 16 – Порези може бити отворено за преговоре под условом да Србија ревидира своје законодавство о опорезивању акцизом алкохолних пића, како би се осигурала потпуна усклађеност са чланом 37. ССП-а о фискалној дискриминацији“, наводи Министарство финансија у образложењу Предлога закона о изменама закона о акцизама.

(НОВА)