Културни центар Апатин и Галерија “Меандер” у сарадњи са Креативним центром организују изложбу радова Добросава Боба Живковића из издања Креативног центра под називом “БОБ”.
Отварање изложбе је 28. маја у 19 часова, а трајаће до 17. јуна.
Изложбу ће употпунити и наступ ученика Музичке школе „Стеван Христић“ из Апатина.
О изложби
Изложба радова Добросава Боба Живковића из издања Креативног центра, под називом БОБ, организује се у галерији Меандер Културног центра Апатин, у сарадњи са издавачком кућом Креативни центар. На изложби ће бити приказане илустрације које је Боб Живковић радио за књиге Креативног центра.
„После гледања Бобових радова нисте више исти. Свака Бобова илустрација делује на више нивоа – насмеје нас, забави, разгали богатством духа, визуелно је привлачна и заводљива; делује садржајем, поруком коју шаље; делује односом према реалности, системом вредности који носи и који се може препознати. Карактеристично за Бобове радове јесте аутентично поштовање за посматраче, посебно децу и младе. Никада није сладуњав, а директан је и отворен и крајње поштен у односу према теми коју обрађује и према будућем гледаоцу. Боб критикује а не вређа, указује на слабости а не понижава, јасно заступа одређен став а прихвата различитост, зна исправне одговоре али поручује – мисли својом главом, буди свој, не бој се да будеш другачији. Он преживљава страхове, али и храбри тако да крила расту. Бобови радови универзално делују, нису специјализовани за одређен узраст, струку или ниво образовања. У истим цртежима једнако уживају и млађи и старији, особе с различитим друштвеним улогама и различито образоване.“
Из текста БОБ-АРТ: Илустрација као актер, а не слушкиња текста Ане Пешикан, професора психологије на Филозофском факултету у Београду
Биографија
Добросав Живковић, познатији као Боб, рођен је 7. маја 1962. године у Пироту. Још као мали залепио се за цртање и тако је остало до дана данашњег. Обронке Старе планине убрзо је заменио новобеоградским солитером, у којем и данас живи и црта, најчешће док сви спавају. Почео је да објављује илустрације још у средњој школи, а страст према цртању одвела га је на Факултет примењених уметности у Београду. Прве илустрације објављивао је у
Студенту, Видицима и Тик-Таку, касније у Великом дворишту, Дневном телеграфу, Европљанину и Политикином Забавнику.
На почетку је био познат као илустратор научне фантастике – и данас се памте његове илустрације за легендарну едицију Знак Сагите и алманах научне фантастике Монолит. Убрзо се окушао и у илустрацији за децу и сатиричној илустрацији, па је тако дефинисао своје три велике теме, које се често и преплићу. Ипак, цртање караконџула и змајева и даље му је као сусрет с најдражим пријатељима. Илустровао је преко 200 књига, а прилоге у разним новинама и часописима тешко да више ико може избројати. Дуго је радио и као уметнички директор и главни илустратор студија “Сачи” у Београду, а и после тога наставио је да смишља рекламне кампање за многе агенције, државне институције и невладине организације. Међу њима се посебно истичу оне којима је циљ побољшавање живота деце и младих.
Сарадња с Креативним центром посебна је прича, једна од оних које дуго трају, на задовољство свих. На самом почетку постојања Креативног центра поносно стоји Бобова илустрација за сликовницу Мачка. Од те прве књиге па до данас Боб је за Креативни центар илустровао више од сто књига, које су преведене на преко 40 језика!
Чувене едиције Да пукнеш од смеха и Без длаке на језику достигле су велику популарност добрим делом захваљујући Бобовим урнебесним илустрацијама (поменимо само бестселере Национални парк Србија и Секс за почетнике). Своју нежнију страну Боб је показао илуструјући бројне сликовнице, док је наклоност ка епској фантастици маестрално показао у књигама Српске народне бајке и Српске народне приповетке из едиције Пустоловине.
За свој рад Боб Живковић је добио најважније награде за илустрацију које се у Србији могу добити: две награде на Златном перу, пет Невена, Награду Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос популарисању књижевности за децу, специјално признање на светском сајму издавача у Болоњи, а троструки је добитник и Награде Лазар Комарчић за најбоља дела из области фантастике. Ипак, он сам каже да му је највеће признање то што неко оде и купи његову књигу. Не пада му на памет да одрасте и да се уозбиљи.
K.Ц.
