Можда им и јесте обећано пет, али након краћег фемкања без проблема су пристали и на три хиљаде за глас. Таква је ситуација на бирачком месту 17 у Ромском насељу данас поподне. То потврђује и слика испред бирачког места, где десетине људи чека да уђе и гласа, не кријући да то ради – за паре.  

Систем је исти као и на претходним изборима. По изласку са бирачког места, где се гласало пред очима неког из овог “купопордајног ланца”, путања свих је иста. Са цедуљицом у руци, коју су добили по гласању, у групама одлазе до већ познате куће, на углу суседне улице, где се обавља исплата.

Нико од Рома са којима сам разговарала није хтео јавно да потврди ову причу. Тајно, јесу. Пред бирачким местом неколико посматрача и контролора избора који у овој “борби са ветрењачама” чине све не би ли доказали ове противзаконите радње и обавестили надлежне институције и ширу јавност. Ту је и полиција. Са јединим задатком да очува јавни ред и мир. И ништа више.

Током дана били су ту и неки виђенији чланови... Одрадили шта су требали и отишли. Наизглед, све тече нормално, уз очигледно огромно интересовање грађана да обаве гласање...

Испратила сам неколико група на путу ка (не)познатој кући, са чувеном терасом где се обавља исплата. Једна девојка је чак гласно негодовала што их фотографишем уз поруку да би ме “неко, због тога, могао да нападне”. Ризиковала сам. Не би било први пут, на прошлим изборима је било и озбиљнијих претњи. Не треба сваку ни чути...

Испред куће ред. Али, размена брзо иде. Цедуља за кеш и, то је то. Сви излазе са осмехом. Никад лакше и брже зарађене “три црвене”. Дан кад су сви битни и на цени. Па макар она била и 3.000 динара. За неке је и то много. И превише...

Ј.М.