О ИСТОРИЈИ ОВОГ ЛИЧКОГ СЕЛА И КРВАВОМ КРСТОВДАНУ 1942. ГОДИНЕ
У пуној великој сали СО Апатин вечерас је одржана промоција књиге “Монографија села Јошана”, аутора Данета Радаковића.
О књизи су, осим аутора, говорили рецензент Радослав Вукас и новинар Невенка Стојчевић, која је уједно била и модератор промоције, док је делове из књиге читала Ђурђа Маринковић. Вече је, са неколико завичајних песама, употпунила група “Крајишници” Радета Ђукића, Удбињанина који данас живи у Бачком Грачацу. Домаћин промоције био је секретар СО Апатин, Марко Ђумић који, по мајчиној линији, води порекло из овог села.
Аутор књиге је рођен у Јошану 1953. године, одакле је, након завршеног седмог разреда основне школе, са родитељима и братом преселио у Београд. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду, где и данас живи са супругом Љубицом, такође рођеном Јошанком.
Књига обухвата целу историју села, од досељавања Срба на те просторе због одбране Аустроугарске од Турака, до последњег егзодуса 1995. године. Централни догађај описан у књизи је усташки покољ Срба на Крстовдан, 27. септембра 1942. године.
-На тај крвави Крстовдан у Јошану је запаљена школа и убијено 123-оје деце. Иначе, у Другом светском рату убијено је 1.502 цивила из котара Кореница, Удбина и Подлапача, од чега 1.492-оје Срба. Ако се вратимо даље у историју, 1712. године Јошан је имао 586 становника. Најбројније је било домаћинство Игњатија Радаковића, које је имало 36 чланова. По подацима Српске православне цркве, 1871. године било је 1.832 становника. Јошан је тада имао 160 кућа. Већ 1905. године Јошан је било најбројније у односу на друга села око Удбине, са укупно 2.658 становника. Имало је 271 домаћинство и 365-оро школске деце. Године 1931. становника је било 1.347, а 1939. године око 1.800. Један од најпознатијих Јошанаца био је Владо Узелац, првак државе у рвању. Преживео је логор, за разлику од сина и супруге који су му убијени, што је он сазнао по завршетку рата. Умро је у Београду, изнео је аутор Радаковић само неке од података објављених у књизи.
Дане Радаковић је кроз цео живот, иако географски удаљен, мислима и делима нераскидиво везан за свој Јошан, људе, обичаје, културу, историју и развој села, што је показао овом монографијом, нагласио је рецезент књиге, Радослав Вукас и додао да је књига написана на 270 страна и да је Дане у њој описао своје село, тај део Лике и Крбаве, које су обележила турбулентна времена, кулминирала прогоном његових житеља крајем 20. века. Ова монографија, додао је, има много шири друштвено историјски и образовни значај, него се у први мах чини.
Ј.Миљуш
