Пројекат Градског музеја Сомбор „Последњи ловци и први земљорадници Бачке: археолошко истраживање локалитета Магарећи млин“, који се налази на подручју општине Апатин, представљен је синоћ на конференцији за штампу, одржаној у згради општине Апатин.    

„Магарећи млин“, који се налази на удаљености око 4,5 км од Апатина, између Пригревице и Свилојева (на катастарским парцелама 8585, 8592, 8598 и 8603) представља изузетан споменик археолошког културног добра, који поред остатака из средњег века, античког периода, касног и средњег бронзаног доба, раног неолита, садржи и једини антрополошки налаз из периода мезолита на територији Републике Србије, пронађен ван Ђердапске клисуре.  

-Ово је један од потенцијално најзначајнијих локалитета после Ђердапске клисуре и најзначајнији пројекат Градског музеја Сомбор, као регионалног музеја. Захвалио бих се општини Апатин која нам је пружила неопходну помоћ да би отпочели пројекат и добили све ресурсе који су били неопходни да се са њим крене, као и нашим партнерима, рекао је Давид Фирањ, директор Градског музеја Сомбор.

„Магарећи млин“ је истраживан у три кампање током 80-их година, када је откривен потенцијал тог локалитета који обухвата насеља из различитих периода људске прошлости, како из праисторијских, тако и историјских периода. 

-Прошле године смо спровели геомагнетна истраживања (снимања) и бушења у покушају да дефинишемо границе. Локалитет је много већи него смо мислили, тако да је пред нама, надамо се, вишегодишњи пројекат и ове године смо добили средства Министарства културе и подршку од општине Апатин да спроведемо прва археолошка ископавања након скоро 40 година. Ове године смо били у прилици да истражујемо различите структуре и објекте, конкретно из бронзаног доба, заправо је реч о једном бунару који је након коришћења запуњен и коришћен као отпадна јама, а са друге стране имамо објекат из периода раног неолита, тако да имамо различите периоде на малој површини што говори о континуитету живота на овом локалитету и о његовом значају за људе током више хиљада година. За ове две године нам је овај локалитет пружио много тога и надам се да ћемо се враћати и наставити истраживање, рекла је др Кристина Пенезић из Института Биосенс, Универзитета у Новом Саду.     

Локалитет „Магарећи млин“ је, речено је на конференцији, површине од преко 10 хектара али се и даље се шири. Име је добио 80-их година, од археолога који га је тада први истраживао, а на основу приче о житним млиновима које су, у периоду 18 и 19. века, окретали магарци. 

-Истраживањем је утврђено да је неолитско насеље на „Магарећем млину“ било у употреби између 6200. и 5700. г. п.н.е. што га чини једним од најранијих на територији Војводине. Поред нових значајних података о трајању неолитског насеља на Магарећем млину, економији и исхрани, добијени су и први докази о људском присуству током мезолита. Људска темена кост датована у распон 7595–7538 година п.н.е., што је чини првим и за сада јединим антрополошким налазом из периода мезолита ван Ђердапа на целој територији Србије, рекла је археолог Анђелка Путица. 

Учесници пројекта су, на крају, изразили наду да ће се наћи средства да се настави рад на овом пројекту и, с обзиром на његову важност, да се покрене  процес проглашења локалитета у културно добро одговарајуће категорије и на тај начин даље промовисало археолошко и културно наслеђе општине Апатин.

Ј.М.