ВЛАСНИЦА НОВЧАНИКА ДОШЛА ИЗ АУСТРИЈЕ НА САХРАНУ СВОГ ДЕДЕ

Тања Кршић (52) васпитачица из Апатина пронашла је у петак новчаник пун пара и, без размишљања, одмах га однела у полицију. Након пар сати на врата јој је закуцала власница новчаника, да јој се лично захвали на овом изузетно лепом гесту. Испоставило се да је девојка тек стигла из Аустрије, где живи и ради, на сахрану свог деде. Сплетом околности склопљено је једно лепо познанство...

Када је, са супругом, дошла у кинеску продавницу у бившем хотелу “Војводина” само нешто на брзину да купи, Тања није ни слутила да ће је стицај околности одвести на сасвим супротну страну од планиране и то, директно у полицију. Наиме, док су бирали неке ситнице, супруг је, како каже, “стао на нешто”. Обоје су погледали шта је то “нешто” и изненадили се.

-Био је то лаковани розе новчаник са пуно малих срца. У први мах сам помислила да је пао са неке од полица, али пошто је био “мало дебљи”, схватила сам да је нечији, неке млађе, женске особе. Отворила сам га, овлаш погледала и осим гомиле евра, у њему није било ништа што би идентификовало власника. Из истих стопа сам га однела у полицију, описала је Тања, додајући да се, осим мајке, ником од пријатеља и колегиница није поверила, сматрајући да је њен гест био сасвим природан и нормалан али, за њу, и једини могућ.

У полицији је утврђено да се у новчанику налази 1.600 евра и 100 динара. Тања је уредно дала изјаву и отишла кући, уз обећање дежурног полицајца да ће јој јавити да ли је новчаник враћен власнику. 

Са друге стране, Марина, која је тек пристигла из Аустрије на сахрану свом деди, је са оцем обилазила, редом, сва места на којима је била тог дана, тражећи изгубљени новчаник. Тако су стигли и до кинеске радње где им је речено да је пронађен и да се налази у полицији. 

-Након пар сати онај исти дежурни полицајац, коме сам предала новчаник, ме је зовнуо телефоном и рекао да девојка и њен отац желе да дођу до мене, да се упознамо. Убрзо су се појавили на вратима. У црнини, објашњавајући да имају смртни случај и да журе на мису, нису имали времена да се дуже задржавају. Марина се захвалила, оставила част, понављајући да не може да верује како јој је испао новчаник, да је имала срећу што сам га баш ја пронашла, да моју породицу и мене Бог чува, те да ће се на миси помолити за наше здравље, уз осмех нам је испричала наша шармантна саговорница, која је овим својим поступком још једном потврдила да и у лошим временима постоје часни и добри људи.

Ј.Миљуш