02. фебруара на манифестацији додела признања спортистима, спортским радницима и стурчњацима, Милка Никшић је добила награду као најуспешнији спортски стручњак општине Апатин.
Милка Никшић, рођена 23.05.1989. у Сомбору, дипломирала 2013. године на академским студијама Факултета спорта и физичког васпитања, Универзитет у Новом Саду, где је стекла звање дипломирани професор спорта и физичког васпитања. Мастер студије наставља на истом факултету које завршава почетком 2015. године и добија звање Мастер професор спорта и физичког васпитања.
У спорту је као такмичар од своје 5. године па све до почетка студија. По завршетку студија, од 2013. године ради као рукометни тренер у Рукометном клубу „ПИК Пригревица“, а од 2015. године и као тренер у Женском рукометном клубу „Пригревица“.
По њеном доласку у клубу, почело се, уз сениоре и са радиом млађих категорија. Клуб је омасовљен и данас има преко 100 чланова.
Значајни резултати: са сениорском екипом шампион Треће рукометне лиге Бачка у сезону 2016/2017. Са млађим категоријама у сезони 2015/2016 првак Војводине и вицешампион државе. У сезони 2016/2017 четврти у Војводини и осми у држави. Јесен 2017 за сад најбољи период у клубу, изборен пласман у Супер лигу са две категорије дечака, док се сениори такмиче у Другој лиги Србије. Од 2015. године више пута тренер и помоћни тренер на селекцијама за репрезентацију Војводине.
Искористили смо ову награду као повод да Милки поставимо неколико питања и добијемо одговоре:
Милка, како си ушла у свет спорта?
- Од малих ногу сам пратила тату који је био фудбалски тренер, на тренинзима и утакмицама, а како сам одрастала, током школовања сам имала сјајног наставника физичког, проф. Ратка Комара који је својим примером утицао на мој избор професије.
Колико је ова награда битна за тебе?
- Свако признање значи, па тако и ово. Драго ми је што су људи из Спортског савеза препознали мој рад. То ми је показатељ да радим добро, а и мотивација да тако наставим у наредним годинама.
Koлико је спорт популаризован у малим срединама?
- Моје искуство каже да спорт јесте популаризован у малим срединама. Проблем је мали број деце по генерацији па је због тога тешко одржати континуиран рад на високом нивоу.
Да ли мислиш да постоји начин да се другачије организује систем по коме спорт и неке друге гране друштвене делатности могу да се издигну на максималан могући ниво сходно околностима?
-Ту долазимо до вечитог проблема званог финансије. Новац који добијамо од општине покрива трошкове сениорске екипе. Млађе категорије финансирају родитељи, пошто спонзоре немамо. Када би клуб имао више новца, могло би се радити на појачању стручног кадра, а самим тим би и рад био још квалитетнији.
Да ли можда ову награду посвећујеш некоме?
-Награду посвећујем свим члановима клуба, њиховим родитељима, пријатељима клуба и свима онима који се труде да се клуб издигне на виши ниво.
