Радник сомборског “Сигнала” Предраг Латиновић (62) из Апатина који је, са колегом из Бачког Моноштора, погинуо у среду на путу између Шапца и Лознице, код места Рибари, када је на њих, док су изводили радове, налетео камион, сахрањен је данас у Апатину. 

На градском гробљу окупило се неколико стотина људи који су одали почаст трагично страдалом путару и испратили га до његове вечне куће. Предраг је иза себе оставио супругу, ћерку, сина и две унуке.

-Дуго година је радио у трговинском предузећу “Подунавље”, након приватизације отворио је са колегама приватну продавницу, да би последње две и по године био запослен у сомборском “Сигналу”. Био је изузетно вредан, добар и породичан човек, прави домаћин. Иако је морао да се сналази након приватизације фирме у којој је дуго радио, ни дана није био беспослен. Радио је свуда где је требало радника и није се либио ни једног посла, како би његова породица имала за живот и за школовање деце, прича један од Предрагових комшија.

Близак члан породице тешким гласом прича да су сви још у шоку од среде када им је страшна вест променила живот из корена и завила их у црно.

-Пеђа је у понедељак отишао на терен. Сваки дан се чуо са својима, па и вече пре несреће. Ништа није наговештавало да ће се наредног јутра догодити велико зло. Супруга је на вестима чула за ову вест. Знала је да је и он негде у близини места где су навели да су погинули радници, па га је одмах позвала телефоном. Тада још није било објављено која је фирма у питању. Како се није јављао, била је упорна, али је негде тешила помисао да његов телефон звони што јој је био неки знак да је све у реду, да га је можда, како то често чини, оставио у камиону. Негде око 10 сати позвали су их из фирме и рекли да се догодила несрећа..., кроз сузе прича породични пријатељ.

Нико није могао да поверује у вест коју су добили. Од шока и неверице, тешко им је допирало до главе да се то заиста збило и да је њихов Предраг један од те двојице страдалих.

-Данас, на дан сахране, требао је да се врати са терена. Једва је чекао, како би опет био са породицом, највише жељан унука за које је живео. Био је задовољан својим животом. Имао је само једну жељу да му син, мастер шумарски инжењер, пронађе посао. Били су једна сложна и срећна породица, до ове трагедије у којој су изгубили главу породице, дивног и посвећеног супруга, оца и деду, каже наш саговорник, један од бројних пријатеља трагично страдалог Апатинца и његове породице.

Ј.М.