Са циљем подизања свести о важности хранитељства, Центар за социјални рад ове седмице организује “Недељу хранитељства” у оквиру које, разним активностима, промовише породични смештај као значајан вид подршке деци без родитељског старања.
Почетком седмице одржана је “Жива библиотека” у оквиру које су грађани могли да сазнају све што их је занимало о хранитељству од стручних лица али и да разговарају са људима који имају лично искуство из ове области, хранитељима.
-Хранитељство је врста породичног смештаја за децу без родитељског старања и децу без активног родитељског старања. У Апатину имамо мали број активних хранитељских породица у односу на потребе. Свега их је десетак, а деце на смештају око 40, од којих је већина смештена код хранитеља у суседним општинама. Наша интенција је да деца остану овде, због одржавања контаката са другим сродницима, наводи Николина Сучевић, директорица Центра за социјални рад.
Она наглашава да хранитељство само по себи није циљ, већ период за боравак детета у стабилном породичном окружењу до повратка у биолошку породицу, ако се за то створе услови или до усвојења.
-Хранитељи добијају накнаду за свој рад која износи око 40 хиљада динара и отприлике исто толико за трошкове детета. Све друго је покривено из државног буџета (матуре, екскурзије, куповина књига...). Хранитељ може бити и појединац и лице које има породицу. Ако је незапослен, са њим се склапа уговор о раду, тече му радни стаж и остварује пензијско и здравствено осигурање, додаје директорица.
Сви који желе да постану хранитељи, подносе захтев Центру за социјални рад, након чега следи прикупљање документације којом кандидат доказује да испуњава тражене услове.
-Документацију (изводе, уверења, потврде...) прикупља правник Центра за социјални рад, по службеној дужности, уз сагласност кандидата. По испуњењу услова, кандидат пролази обуку за хранитеља „Породица по мери детета“, која траје око два месеца. У питању је осам радионица које се одржавају једном недељно у трајању по два до три сата. По завршеној обуци добија се лиценца и уводи у регистар хранитеља, навели су, уз остало, Немања Башић, педагог и Марина Војнић, психолог у Центру за породични смештај и усвојење у Суботици, који су заједно са колегама из апатинског Центра за социјални рад учествовали у првој акцији промоције хранитељства „Жива библиотека“.
Апатинка Светлана Богдановић је хранитељка око две деценије. Кроз њен дом је, до сада, прошло осморо деце. Тренутно брине о њих двоје, девојчици од 16 и младићу од 19 година, који је код ње најдуже од свих, пуних 10 година. Каже да се никада није покајала због одлуке да постане хранитељ, већ да јој је жао што то није учинила раније.
-Хранитељство је јако одговоран посао, треба имати пуно љубави и стрпљења за децу. Почетак је најтежи, треба стећи дететово поверење, а онда је све даље лакше. Кад вас заволи, нема проблема. Свима сам дала максималну пажњу и љубав и они су то осећали и запамтили кад су отишли. Са свима сам у контакту, знам где су и како су као што и они знају да сам увек ту за њих и да их волим, уз осмех нам прича Светлана.
Додаје и да је најбогатија жена на свету јер поред своје четворо деце и осморо унучади има и осморо деце које је подигла и да је јако поносна и срећна што се сви они међусобно зову браћом и сестрама.
-Једна од мојих девојчица данас живи у Београду и пред удајом је. Милош има 29 година, лепо се снашао, ради, често се јави и даље ме зове мајком. Милан је најдуже код мене, 10 година. Сада има 19 и данас му је први радни дан. Девојчица има 16 и иде у школу у Сомбор. Поручила бих свима да ако воле децу и имају стрпљења за њих, да се опробају у хранитељству, леп је осећај учинити неко дете срећним, дати му топлину, љубав и дом. Немам годишњи одмор, не могу никуд отпутовати, али није ми жао, задовољна сам и поносна на њих, уз осмех додаје Светлана.
Маја Стојаковић има породицу, супруга и троје деце, 10 година ради као лични пратилац детета са посебним потребама, а од прошле године има и статус повремног хранитеља. Пре годину дана је завршила обуку, добила лиценцу и тренутно сарађује са породицом једног дечака коме је повремени хранитељ.
-Повремено хранитељство се још зове „предах родитељству“. Родитељи имају право да користе ову услугу 60 дана у години. Повремено хранитељство је брига о детету као што само име каже, повремено, у договору са родитељима – на колико дана или сати им треба таква услуга. О детету бринем у његовом дому, где и спава, јер је тако много лакше, пошто му је то познат простор. Дечака познајем од његовог рођења, повремено сам га и приватно чувала, тако да смо научили једно на друго. Ово повремено ми одговара, јер немам времена за хранитељство поред својих бројних обавеза, објашњава Маја свој статус и досадашња искуства, позивајући суграђане да се, уколико имају жељу и услове и сами окушају у овом одговорном, али надасве хуманом послу.
„Недеља хранитељства“ биће завршена у петак, програмом „Отворена врата хранитељства“, у Народној библиотеци од 11 до 15 часова, у оквиру кога ће грађани имати прилику да разговарају са стучним радницима и сазнају све што их интересује о хранитељству.
Ј.М.
