Рударска инспекција утврдила је недозвољену експлоатацију на парцелама које, према катастарским подацима, припадају Републици Србији. Једна од њих води се као сточно гробље, са Општином Апатин као корисником. Према информацијама достављеним редакцији, копање на „Мрциништу“ настављено је после доношења решења, а песак се одвози за потребе радова повезаних са „Осмехом Војводине“. Ко остварује приход од тог посла и шта су надлежни предузели да заштите државну имовину?
У претходном тексту ИНСТИТУЦИЈЕ И ДАЉЕ ЋУТЕ: ПОСЛЕ ЗАБРАНЕ КОПАЊА НА „МРЦИНИШТУ“, ПИТАЊА О ПЕСКУ ЗА „ОСМЕХ ВОЈВОДИНЕ“, објавили смо налазе рударске инспекције и сазнања о наставку копања и одвозу песка за потребе „Осмеха Војводине“. Отворено је остало питање да ли су накнадно прибављена одобрења и да ли је контролисано извршење забрана. С обзиром да одговоре још увек нисмо добили а неки су оспоравали тачност изнетих података, решили смо да сада објавимо комплетно решење рударске инспекције.
Дакле из решења се види да је на површинском копу „Мрциниште“ код Пригревице рударска инспекција још 7. априла 2026. године утврдила низ неправилности и забранила извођење рударских радова на више парцела.
Забрана није била препорука.
Решењем је одређено да се радови обустављају одмах, све до прибављања неопходних одобрења.
Инспекција је утврдила да се на појединим парцелама песак експлоатисао без пројектно-техничке документације и одобрења, да се минерална сировина непознатог квалитета вадила ван граница оверених резерви, као и да се на парцели 3483 копало чак и ван граница одобреног експлоатационог поља.
Али прича се, по свему судећи, ту не завршава.
Багери нису стали?
Према нашим информацијама експлоатација је настављена и након доношења решења, а песак се камионима у великим количинама одвозио, а и даље одвовози на подручје Сомбора, где се гради база и контејнер насеље за раднике из Азербејџана, који би требало да буду ангажовани на пројекту “Осмех Војводине”.
Отвара се изузетно озбиљно питање: да ли песак који завршава на једном од највећих инфраструктурних пројеката у Војводини потиче са парцела на којима је рударска инспекција забранила експлоатацију?
ИНСПЕКТОРКА УПОЗОРИЛА НА „КРИТИЧАН РИЗИК“
Оно што целу причу чини много озбиљнијом јесте образложење самог решења рударске инспекције.
Поступање надзираног субјекта инспекторка је оценила као критичан ризик.
У документу се наводи да су извођењем радова без потребне документације и одобрења угрожени, између осталог, живот или здравље људи, животна средина, као и биљни и животињски свет.
Дакле, упозорење о могућим последицама по животну средину није тврдња анонимног извора.
Налази се у званичном документу државног органа.
Управо зато је посебно забрињавајућа информација да се експлоатација наставља упркос забрани.
КОПАЊЕ ЧАК И ПРЕКО СТОЧНОГ ГРОБЉА
Посебну димензију читавом случају даје информација да се у непосредном подручју експлоатације налази простор коришћен као сточно гробље – место на којем су закопаване угинуле, а можда и заражене животиње!? (парцела 3483)
Будући да се у непосредној близини копало испод дозвољене линије, појавом подземних вода створило се и језеро из кога се данас пумпом извлачи песак, што је суштинско питање:
Да ли су земљиште и подземне воде испитани пре него што су багери почели да скидају слојеве тла на простору на којем су деценијама можда закопаване угинуле животиње?
Ако нису – зашто нису?
ШТА О ТОМЕ ЗНА И ШТА ЈЕ ПРЕДУЗЕЛА ОПШТИНА АПАТИН?
Према доступним информацијама власник те парцеле је Република Србија, са уделом 1/1, а као корисник уписана је Општина Апатин.
Као уписани корисник парцеле, Општина Апатин треба да објасни да ли је знала за радове, да ли је издала неки акт у вези са коришћењем земљишта и шта је предузела након утврђене недозвољене експлоатације. Или је можда на позив неких повереника, координатора и сличних појава са виших хоризонталних или вертикалних, формалних или неформалних центара моћи остала нема и слепа на све!?
И ПАРЦЕЛА 3481 ЈЕ ДРЖАВНО ВЛАСНИШТВО
Друга државна парцела обухваћена решењем јесте 3481 КО Пригревица.
Према достављеним катастарским подацима, реч је о пољопривредном земљишту — њиви треће класе. Власник је Република Србија, у јавној својини, са уделом 1/1, а корисник Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Та парцела је веза сточног гробља са путем, односно требала је бити пут са коцке до сточног гробља будући да су около све привате парцеле.
КО ШТИТИ ЈАВНУ ИМОВИНУ?
Инспекција је наложила геодетско снимање и обрачун количине сировине ископане изван оверених резерви и одобреног експлоатационог поља. Јавности треба показати да ли је тај налог извршен, колике су количине утврђене и шта је предузето ради санације и накнаде штете.
Ако су накнадна одобрења издата, потребно је објавити њихове датуме, обухват и услове. Ако нису, потребан је одговор да ли се забране поштују. Зашто покрајински секретаријат и даље ћути? Ко то не дозвољава да добијемо одговоре?
Јавност има разлог да тражи проверу да ли је било пропуста, повлашћивања или сукоба интереса — и да добије документе на основу којих то може да процени.
Сумња у нечији лични интерес не разрешава се уверавањима да институције раде свој посао. Разрешава се показивањем шта су урадиле.
Решење постоји. Државне парцеле су идентификоване. Сада су потребни налази контроле и финансијски траг који ће показати ко зарађује од песка и да ли је државна имовина заштићена.
КОЛИКО ВРЕДИ ЗАБРАНА ДРЖАВЕ КАДА ИМАТЕ НАЛЕПНИЦЕ “СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ” НА КАМИОНИМА?
Рударска инспекција није оставила много простора за различита тумачења. Забранила је радове одмах по пријему решења, а у документу је наведено и да евентуална жалба не одлаже извршење.
Штавише, у завршном делу решења објашњава се да је хитно поступање потребно ради спречавања или отклањања опасности, између осталог, по живот и здравље људи, животну средину и биљни и животињски свет.
Ако се, дакле, утврди да се са парцела обухваћених забраном и даље вади песак који потом завршава на великом државном инфраструктурном пројекту, више се не поставља само питање нелегалне експлоатације.
Поставља се много непријатније питање:
Да ли су нечији лични интереси (можда провизија некога из власти) постали важнији од решења државне инспекције? И ко омогућава да се тако нешто догађа?
Ко купује песак? Ко издаје отпремнице?
Са којих парцела материјал потиче? Ко контролише његово порекло?
Ко плаћа тај материјал и код кога новац на крају завршава?
Како материјал са места на којем је држава утврдила „критичан ризик“ и забранила даље радове може да заврши на пројекту који финансира управо држава?
Траг камиона могао би дати одговор.
Одговоре на ова питања није тешко пронаћи, а надлежним органима спремни смо помоћи у виду информација и материјала којима располажемо.
Редакција
