МУЗЕЈ, ИПАК, У АПАТИНУ?
Због последњег текста објављеног на сајту Демократске странке Апатин, у коме је наведено да ниједан предлог наше странке у последњих две године, није стављен на дневни ред актуелне апатинске општинске власти, морамо да се извинимо члановима Оштинског већа наше општине, јер изнета тврдња делимично ипак није тачна.
На последњој (39) седници већа одржаној 31.маја, донето је решење „о покретању поступка откупа - прибављања у јавну својину општине Апатин некретнине („кућа Турски“) са циљем да се од исте направи музеј града“, што је крајем прошле године био један од предлога Демократске странке упућен на адресу општине Апатин.
Толико о извињењу.
Мало о поменутој кући и њеним власницима.
Кућа је саграђена на садашњој адреси Српских владара бр. 2 (поред продавнице „Макси“) 1900. године и представља вредно архитектонско решење. Објекат је обложен фасадном опеком и разним декоративним елементима од печене глине све из производње циглана породице Мајер. Поред ове куће, Мајерови су поседовали и зграду садашње Поште, стамбени објекат у улици Б. Радичевића 27 и другу значајну непокретну имовину.
Приликом удаје (иза Првог светског рата) за Адалберта Турског, члана апатинске племићке породице, кућу је као „мираз“ донела невеста Магдалена (Ленка) Мајер унука Јохана Мајера, родоначелника породице и власника већине циглана у Апатину.
Из овог брака, Апатинцима је највише остао у сећању њихов син Андрија (Андреас) Турски, доктор ветерине, последњи становник ове куће, коју су после његове смрти наследници продали хрватском бизнисмену Босиљку Станићу из Винковаца, власнику трговинског ланца „Босо“, али и бившег хотела „Војводина“ и још неких објеката у Апатину.
Ако се склопе све коцкице, а то неће бити једноставно, „кућа Турски“ постаће музеј града Апатина што је по локацији и изворном изгледу заслужила.
Фотографија Ленке и Адалберта, на дан венчања, у породичној кући, преузета је из Центра за Подунавско-немачку историју и културу Адам Беренц
