ХЛЕБ СА ПУНО КОРА...
„Кад споменете неговатељице, станите мирно и поклоните се. Нису то жене које „чувају тамо неке бабе“... То су храбра људска срца која се сваки дан, у туђем свету, боре са болестима свих врста... Које ноћу не спавају, бдећи над пацијентима, које на својим длановима носе сву топлину људске душе да би је претакале у дах остављених, заборављених, болесних... Сваки одлазак је ношење главе у торби, сваки повратак исто то... То је неколико стотина хиљада храбрих срца из Србије, Хрватске, Босне... То је неколико стотина хиљада породица које су остале, а због којих су оне тамо...“,написа неко, недавно, на једној од друштвених мрежа.
Време је да их упознамо. Неговатељице. И да чујемо њихове приче. О животу у белом свету, судбинама, дилемама, страховима, о условима у којима раде, о чему размишљају месецима док су далеко од куће, о тешко зарађеном динару како би њихове породице, овде, живеле. И преживеле. Чиме се може измерити колика је ово жртва?
ОКО ХИЉАДУ ЖЕНА ИЗ АПАТИНСКЕ ОПШТИНЕ РАДЕ ПОСАО НЕГОВАТЕЉИЦЕ
Наша прва саговорница је Олгица Ј. Бурсаћ, неговатељица, али и администратор фејсбук странице која је неговатељицама 24 часа дневно на располагању за сва питања, недоумице и помоћ. По њеним речима, тачан број жена које раде посао неговатељице у иностранству никада се неће сазнати, највише због тога што добар део њих ради на црно. Из апатинске општине, по неким информацијама, послом неговатељице се бави око 1.000 жена.
-Наше жене углавном одлазе у Немачку и, нешто мање, у Аустрију и Италију, јер је у ове две земље закон ригорознији кад је рад на црно у питању. У Немачкој је јефтиније ангажовати неговатељицу из неке од земаља источне и јужне Европе, него стару особу сместити у Дом. Неговатељица обично добије трећину новца који би био издвојен за смештај у Дому за старе или неку другу установу. Већина наших жена није пријављена и условљене су на турнусе од два или три месеца, како би добиле и плаћен пут у оба правца. Оне које немају ЕУ пасош су у сваком смислу угрожене – мање су им дневнице, морају више да раде, чак и оно што није у опису посла неговатељице и све то трпе јер су свесне да се немају, нити смеју, коме жалити.Месечне плате зависе и од познавања језика и искуства у неговању старих особа и крећу се, најчешће, од 900 до 1.300 евра. Дешава се да је месечна накнада и већа, око 1.500 евра, али сетадради о два пацијента, где један захтева негу, док је други покретан, али му треба помоћ у кући, прање, кување, чишћење, започиње причу Олгица.
По њеним речима, језик је од суштинске важности за овај посао.
НЕОПХОДНО ШТО БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ЈЕЗИКА
-Жене одлазе са слабим или никаквим знањем језика и због лоше комуникације ризикују да буду враћене или, још горе, избачене на улицу. У таквим случајевима им често тражимо превоз или нову породицу, само да остану да раде, јер већина долази са позајмљеним парама. Због тога све саветујем да уче језик, због себе и своје сигурности, првенствено, додаје она.
Иако би требало да се искључиво води рачуна о пацијенту, женама се, често, наметну и многе друге обавезе као што је кување, одржавање хигијене оболелог и хигијене куће, прављење зимнице,одржавање баште, кошење траве, брига о кућним љубимцима, одлазак у куповину... Заправо, многе неговатељице се претворе у кућне помоћнице. То се, по Олгичиним речима, углавном дешава женама које немају ЕУ пасоше и слабије познају језик, па су принуђене све да раде. Често немају ни адекватне услове за живот, раде без слободног времена, дневног и недељног, немају довољно хране...
Наша саговорница додаје и да су неговатељице са ЕУ пасошима у предности, јер су пријављене, имају пензијско и здравствено осигурање, потписују уговор у присуству агента који их је ангажовао и породице. Такође су и боље плаћене, дневнице су им од 55 до 100евра, а турнуси од две до четири седмице.
ФЕЈСБУК ГРУПА ЗА ПОМОЋ НЕГОВАТЕЉИЦАМА
Осим што и сама ради посао неговатељице, Олгица је и администратор групе на фејсбуку која се зове Унија неговатељица (УН).
-Групу смо основали колега Драго Видаковић из Хрватске и ја, са циљем помоћи и едукације неговатељицама. У групи се деле савети за почетнице, размењују и деле рецепти за исхрану пацијената, објављујемо огласе за посао, помажемо у учењу немачког језика дељењем разних брошура, у организацији превоза,ако некаостане изненада на улици и без посла, тада се потрудимо да јој пронађемо и организујемо бесплатан превоз за Србију. Буквално водимо 24-часовну бригу о женама. Група сада има око 8.000 чланова и све поштујемо основно правило сви за једног и заједно смо јаче, објашњава Олгица.
Дакле, драге неговатељице, уколико желите да поделите са нама вашу причу, пишите нам. И, срећно вам било и на послу тамо далеко... и на путу дугом и по хиљаду и више километара... и код куће, које сте највише жељне.
Ј.Миљуш
