„ХТЕО САМ РЕЋИ“ ПРЕД ПУНОМ САЛОМ ДОМА КУЛТУРЕ
Промоција песничког првенца Ђорђа Куриџе, под називом „Хтео сам рећи“, одржана је синоћ у препуној великој сали апатинског Културног центра. Чак ни најстарији љубитељи песничке речи не памте да је нека промоција књиге одржана у овом простору, а посебно не да је привукла пажњу толиког броја људи, што најпре говори о аутору, познатом апатинском предузетнику, грађевинском инжењеру, једном од оснивача и првог, дугогодишњег председника Завичајног удружења Срба пореклом из Босне и Херцеговине „Петар Кочић“ и познатом хуманисти, који је за хуманитарни рад прошле године добио и највише општинско признање, Октобарску награду.
Куриџа је поезију почео да пише крајем 90-их година прошлог века и збирка „Хтео сам рећи“ је његово прво објављено дело.
Након краће поздравне речи Данијеле Обрадовић, директорке општинског Културног центра, промоцију је, у улози водитељке, отворила професорка Мирјана Ћалић.
-Вече бих почела речима којима је и Ђорђо отворио свој лирски првенац: „Књигу посвећујем свим својим читаоцима, у жељи да не забораве два велика Петра: Петра Јагодића Куриџу и Петра Кочића и љубав у свим њеним облицима“. Желим да ту љубав сви ми овде и осетимо, а изашавши одавде и наставимо да је живимо, рекла је Мирјана Ћалић и, осим аутора, најавила и његове гостепесника и критичара Зорана Мандића, песника из Пригревице Момчила Тодорића – Тошу, професора клавира Стефана Ракића, просветне раднике Наду Здравковић иМилку Слијепчевић, дечијег писца, дванаестогодишњу Теодору Покрајаци гимназијалце, рецитаторе Николину Грозданић, Мину Мајсторовић, Ану Бачић и Василија Зорића.
О самој књизи је говорио песник и књижевни критичар Зоран Мандић, који је и потписник предговора ове збирке.
-Ова књига има четири поглавља, односно циклуса песама и личи на серију песничких слика у којима је њен аутор покушао да излиста свој живот. Иако је ово његова прва књига, свака његова песма је једна врста пројекта, она има и суздржаност и језичко раскошје и читалац некад неће бити сигуран да ли чита или посматра неку слику, навео је, осим осталог Мандић и додао да је књига објављена у 700 примерака.
Публика је, потом, уживала у песмама које су веома сликовито и емотивно донели рецитатори, ученици Гимназије и њихове професорке. Песме су биле из сва четири циклуса, насловног „Хтео сам рећи“, потом „Не идите тамо“, „Песма Раши“ и „Клупа трећа“. У овим поглављима сабрано је 40-ак песама, које, по Предговору „попут Дунава теку кроз песникову валовиту биографију и својим сећалачким причицама о мајци, детињству, одрастању, пријатељству, дилемама, пролазности, шапутању, ћутању... склапају драматику временских обриса романексне пишчеве (ауто)биографије“ и кроз које је писац настојао „да што сликовитије и сугестивније исприча оне, по њему, најважније сцене из свог живота, а да при том „сакрије“ речи које не треба рећи, поготово онима који те не воле, који трагично не разумеју смисао речи „љубав“.
Потом се, бираним, веома топлим и духовитим речима, публици обратио сам аутор, поздрављајући појединачно драге му људе који су дошли да увеличају ово, за њега, изузетно посебно и важно вече. Такође је искористио прилику и да најави нову збирку, за коју је већ написао пет песама, али и осмислио наслов „Рек'о сам и јопе ћу рећи“, што је публика, уз смех, поздравила бурним аплаузом.
Ј.Миљуш
