Ставове сучељавају Анамарија Маја Мандић, студенткиња и Урош Ћулибрк, студент, обоје из Апатина.

1. Да ли се променило Ваше мишљење о Апатину, од када га посматрате „споља“, односно од када сте отишли на студије?

Маја: Што се тиче Апатина, мој поглед на њега се никада неће променити, овде сам одрасла и многе ствари ме вежу за њега.

Урош: Остало је генерално исто мишљење, које сам имао и 2015. године када сам ишао у средњу школу. Све је мање људи, многи одоше за неку Немачку, а и даље нам свашта обећавају као и пре четири године, само што су сада неки други људи у питању.

2. Које су предности Апатина у односу на град у коме студирате, а који су недостаци?

Маја: Нови Сад пружа много веће могућности и што се тиче унапређивања знања на разним факултетима, али и истицања у другим, споредним областима, којима се бавим у слободно време. Што се тиче недостатака, за ово кратко време које сам тамо, нисам приметила велике недостатке сем, наравно, студентског живота, који није лак.

Урош: Оно што ми је одмах у глави је то да је Апатин мала средина која има и своје предности, а и мане, па вам то дође као мач са две оштрице. Предност Апатина, као мале средине је, свакако то, што живот није толико брз као у већим срединама. Мислим да је велика мана већих средина то што се ми, који дођемо из мањих средина као студенти, не снађемо исто, јер  колико год већа средина има више да вам пружи, може пуно тога и да вам узме. Неки људи се превише опусте када буду свој на своме, крену различити садржаји и искушења што нуди већа средина, где се људи једноставно окрену пороцима и оној, не тако светлој страни живота и ту крећу проблеми. Генерално сам имао случајеве мојих другара који су на крају обновили годину, исто су из мањих средина,а нису имали прилику пре да осете „чари“ великог града и једноставно већа средина их је појела.

3. Зашто би се вратио/ла у Апатин, а зашто не?

Маја: У Апатин се увек радо враћам, јер је то град у коме сам одрасла. Искрено, радије бих остала да живим у Новом Саду, јер нуди много шири спектар могућности за нас младе.

Урош: Вратио бих се у Апатин зато што сам тип особе која се тешко растаје са својим завичајем. Ако икада одлучим да живим у Апатину, мислим да ће то бити управо из тог разлога, јер Апатин ипак има неко посебо место у мом животу. Ако се створе услови, наравно да бих живео у Апатину.

Зашто се не бих вратио?

Па, за сада како ствари стоје, мислим да Апатин има баш доста проблема. Није у питању само одлив људи, него и мање шансе за напредак младих људи, у односу на већу средину. Мислим да се много ради на томе да грађани стекну утисак као да се нешто суштински мења у нашој средини тј. у Апатину, али када мало размислите то је само „замазивање очију“. Лепи су и мурали, цвеће, фестивали и остале ствари, али то неће решити суштинске проблеме које општина Апатин има. Имам осећај да се многи људи у малим срединама воде принципом „аутоцензуре“, где сами себе спутавају,а што је горе од саме цензуре, по принципу:боље ја да се не истакнем, боље да ћутим -  нека боли... Проћи ће то...

Већина људи неће мало да сагледа стање ствари ван своја четири зида. 

4. Да ли, и колико, политика утиче на Ваш живот? Колико ће она утицати на Вашу одлуку где ћете наставити живот?

Маја: Политика и данашња власт имају много утицаја на живот нас младих. Моја искрена жеља је да останем у овој земљи и овде нађем пристојан посао, али, нажалост, не знам колико је то данас могуће.

Урош: Ја бих вас слагао када бих рекао да политика не утиче на мене. Мислим да на сваког нормалног човека, који је део било какве заједнице, политика баш утиче. Сваки дан можемо да чујемо разне политичке теме. Исто тако ја бих слагао (као неки) када бих рекао да се не бавим политиком. Ја у разговору са другим људима и мојим другарима јавно износим разне политичке ставове, самим тим ја се бавим политиком и она на мене и те како утиче. Али мислим да није нужно да се бавим и оном страначком политиком или како народ воли да каже да „странчарим“ и да она на мене утиче.

Kолико ће политика утицати на моју одлуку где ћу наставити живот? Доста.Сада Србији генерално што фали је та нека перспектива где ви требате да имате сасвим нормалан ток у животу, да завршите школу, упишете факултет, завршите га, па нормално да нађете неки посао, на крају да останете у својој земљи, да оснујете своју породицу. Kада причамо о другим уређенијим земљама мислим да тамо немају ту врсту страха као ми овде, да ће им неко, преко неке тамо политичке странке, узети посао, само зато што има чланску карту у истој. Овде је могуће да останете без посла,  без основних услова за егзистенцију, можда чак да земља опет дође у ситуацију да буде под неким санкцијама... Тако да није ни толико чудно и нисам изненађен што многи људи одлазе, не само из Апатина, него и изСрбије.

5. Ваша порука саговорнику?

Маја: Пуно успеха у даљем студирању и срећно у остварењу животних планова!

Урош:Kако Анимарији, тако  и осталим вашим читаоцима, а поготво младима поручујем: будите слободни, немојте правити компромисе са стварима које нису ОK. Борите се! Не мора ни на неком том политичком нивоу, борите се на свакодневном нивоу да будете добри људи. Онда ћемо и будуће генерације моћи да васпитавамо на неком бољем систему вредности.(П)останите здрави у глави!

Ј. Миљуш