ТИМ ПОВОДОМ ОРГАНИЗУЈУ СКУП ИСПРЕД ВЛАДЕ СРБИЈЕ У СРЕДУ, 22. ОКТОБРА
ОВО НИЈЕ ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ, ВЕЋ ЖИВОТНА ПОТРЕБА
Родитељи тешко оболеле и деце са сметњама у развоју годинама се боре да постану видљиви за државу и да се њихов статус коначно и законски регулише. Нада да ће се то догодити са почетком новог, редовног заседања Народне скупштине РС, распршила се већ на почетку заседања, при усвајању дневног реда, у који њихов захтев није ни уврштен, јер је, од 177 народних посланика присутних у сали, само 36 гласало за, док су га остали игнорисали, тако што се нису изјаснили ни “за”, ни “против”, ни “уздржан”.
Није помогло ни то што је родитеље ових малишана, да се предлог тог закона уврсти у дневни ред, подржало и неколико десетина хиљада људи, чији су потписи подршке предати Народној скупштини. Предлог измене закона о социјалној заштити, који се односи на статус родитеља – неговатеља, поднет је још почетком 2023. године.
Предлог је образложила народна посланица Татјана Пешић, која је нагласила да хиљаде родитеља у Србији, који свакодневно брину о деци са сметњама у развоју или тешко оболелој деци, живе без системске подршке државе.
-Наш предлог је да родитељ, који је посвећен нези детета са сметњама у развоју, које је потпуно зависно од помоћи и неге, треба да има право на накнаду у висини минималне зараде на новоу РС, доприносе, радни стаж и могућност да оствари право на пензију. У многим случајевима, ти родитељи, најчешће мајке, морају да напусте посао јер дете захтева потпуну и непрестану бригу и негу. Тиме губе извор прихода, пензијско осигурање и право на сигурну будућност. Ти родитељи нису као сви остали родитељи. Њихов дан нема паузе, њихова брига нема радно време, за њих нема одмора. Они су истовремено родитељи, терапеути, неговатељи и борци за живот и достојанство своје деце, а држава им, нажалост, још увек не признаје статус који би им обезбедио социјалну и економску сигурност, образложила је Пешић.
По њеним речима статус родитеља-неговатеља је важан и због тога да деца не би била измештена из својих породица у установе или хранитељске породице, чиме се обезбеђује да дете остаје да живи у свом дому, уз родитељску негу и љубав, што је увек у најбољем интересу детета.
-Родитељи који брину о деци са сметњама у развоју не траже ни милостињу, ни повластице. Они траже само да их држава заштити и да им омогући достојанствен живот. То је цивилизацијски минимум и то није никаква привилегија, закључила је Татјана Пешић.
Након безуспешног покушаја да се њихово питање уврсти у дневни ред Народне скупштине, родитељи и грађани су одлучили да скрену пажњу јавности организујући скуп у Београду, испред Владе Србије, у среду 22. октобра од 16 до19 часова.
-Пружите нам подршку да скренемо пажњу јавности и поручимо институцијама да је доношење овог закона хитно за родитеље и да то није привилегија, већ животна потреба. Укажимо на тежак положај родитеља који 24 сата дневно брину о болесној деци, без права на зараду, пензију или одмор. Тражимо достојанство, сигурност, подршку и поштовање, стоји у апелу.
Позиву се придружила и Александра Марић, и као родитељ и као председница УД “Мали принц” из Апатина, која је позвала пријатеље и све грађане који разумеју проблем и неизвесност са којом родитељи ове деце свакодневно живе, да им се придруже у што већем броју.
-Подигнимо глас за доношење закона Родитељ – неговатељ, којим би се обезбедио достојанствен живот породицама које свакодневно брину о оболелој деци од тешких и ретких болести, деци са инвалидитетом, деци са сметњама у развоју... Ово није политичко питање, већ људска потреба коју сваки човек са савешћу може да разуме. Наш глас ће се даље чути ако нас буде више. И даље верујем да су људи са срцем у већини. Видимо се 22. октобра у Београдау. Заједно смо јачи, поручила је Александра Марић.
Ј.М.
