Изненађење, које су Николи Поповићу, непосредно пред Ускрс, приредили његови пријатељи одушевило је, не само њега, већ и све који су за овај диван гест сазнали путем друштвених мрежа, на којима је масовно дељен видео запис ове лепе приче.
Наиме, они су Николи, који од рођења има церебралну парализу, поклонили нови теретни трицикл на електромотором, који ће му знатно олакшати свакодневни живот.
-Дуго смо тражили одговарајуће превозно средство за њега. Оно што је мене као његову комшиницу и другарицу највише болело је кад га видим како се мучи док по киши и ветру једва окреће педале старог трицикла, а да не скида осмех са лица. Заједничка другарица Љиља и ја смо дуго размишљале шта чинити, али нисмо успеле из њега извући адекватне информације. На срећу, Бојан Милошевић, од недавно наш комшија, успео је да сазна више, прича Снежана Регода, једна од покретача и учесник ове лепе приче.
Процес је, како каже, трајао пар месеци док нису смислили шта тачно желе да купе. Али је зато скупљање новца било знатно краће.
-Новац је, буквално, решен за сат времена. Позвали смо само људе које он свакодневно виђа. Све друге, а којих је много, за које знамо да га воле и да би без проблема учествовали у овом изненађењу, нисмо имали потребе да зовемо, јер је новац већ био скупљен, додаје уз осмех наша саговорница.
Осим ње, у овој причи су учествовали Љиљана Голчева – Лукић, Тијана Зорић, Емили Чапо, Милан Грмуша, Конго, Марко Обрадовић, Милан Вујин, Цвећара “Бонсаи”, Бојан Милошевић, Слађана Милошевић и Силвестер Позарник.
Кад је трицикл стигао у Апатин смислили су план како и где га уручити. Одлука је пала на место где су често заједно, на Дунаву, у кампу на полуострву. Иако је ромињала кишица, знали су да Ниџо неће одбити позив да дође на дружење (као). Тако је и било. Екипа се распоредила дуж полуострва, посакривала иза грмова и укључила снимање на телефонима. Ниџо је већ био на договореном месту, кад је угледао прво балоне, а тек онда трицикл украшен са две велике црвене машне, Бојана за управљачем и приколицу пуну – познатих осмеха.
-Оно даље, не може се баш описати речима. Погледи, осмеси, по која суза... ерупција најлепших емоција. Све је било као у неком сну, нестварно и прелепо. Благословени смо једни другима и надам се да ћемо наставити у том правцу подршке човека ка човеку, додаје Снежа.
У том правцу, већ имају нову идеју - да се на градској плажи направи метални понтон (преносив – због променљивог водостаја Дунава) како би људи у инвалидским колицима или теже покретни могли сами ући у реку и купати се. До тога су, како каже, дошли дружећи се са Николом и гледајући како се и он и онај ко му помаже муче приликом уласка у воду.
И, на крају ове лепе приче, вратимо се на Ниџин нови теретни трицикл. С обзиром да има кип приколицу носивости до 500 кг можете га позвати да вам нешто довезе или одвезе, а можда и неког превезе, јер у приколици има и клупицу за седење.
Никола и његови пријатељи враћају наду да, без обзира на лоша времена, још увек није умро човек у људима.
Нема их пуно, али ту су. Око нас...
Ј.Миљуш
