Из Апатина су годинама одлазили људи, институције и развојне шансе. Отишла је железница, лука је завршила у Богојеву, велики инфраструктурни пројекти нас заобилазе. А сада је, изгледа, ред дошао и на експонате. Иако одавно није био у „возном стању“ – и хеликоптер је успео да побегне из Апатина.

Стари транспортни хеликоптер Ми-8Т, евиденционог броја 12209, који је годинама био изложен у Бањи Јунаковић, уклоњен је са ове локације и, према доступним информацијама, биће пресељен у нови парк војне опреме у Крушевцу.

Наравно, један стари хеликоптер неће одлучити будућност Апатина. Његов одлазак сам по себи није развојна катастрофа.

Али симболика је готово савршена.

У граду из којег годинама нешто одлази, сада је отишло чак и оно што није могло само да оде.

И зато вест о хеликоптеру можда најбоље описује много озбиљнији проблем. Док други градови покушавају да привуку нове садржаје, инвестиције, инфраструктуру и атракције, у Апатину се све чешће бавимо тиме шта смо још изгубили.

Пруга – нема је.

Лука – није у Апатину.

Нови велики саобраћајни правци – заобилазе нас.

Млади – одлазе.

А сада је отишао и хеликоптер.

Можемо се нашалити и рећи да је, иако није био у возном стању, и он пронашао начин да побегне из Апатина.

Али иза те шале остаје питање које уопште није смешно:

Шта је у последњих десет година дошло у Апатин што може да се мери са оним што је изгубљено?

Јер није проблем када један експонат промени локацију. Проблем је када одлазак постане правило, а долазак изузетак.

Апатину нису потребна објашњења зашто нешто мора да оде. Потребна му је политика због које ће нешто коначно пожелети и да дође – и да остане.

До тада нам остаје црни хумор.

Иако није летео, хеликоптер је одлетео.

Изгледа да је из Апатина данас најлакше пронаћи пут – напоље.