БРАНИСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ О ПРАЋЕЊУ, ПРЕТЊАМА, ПРИТИСЦИМА

 

БРАНИСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ,ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА УГ “БЕЗ СТРАХА“, О ПРАЋЕЊУ, ПРЕТЊАМА, ПРИТИСЦИМА, ПРЕПОЗНАВАЊУ...

 

Бранислав Милојичић, један од оснивача Удружења грађана „Без страха“, након недавног праћења, у интервјуу за Нове апатинске новине говори о непријатности коју је доживео и колико ће то утицати на даље његове и активности Удружења.

-Нови моменат током Вашег политичког деловања кроз УГ „Без страха“ догодио се недавно, кад сте праћени. Медији су објавили вест о томе. Шта се заправо збивало те вечери?

Тачно је да сам био праћен вече уочи доласка председника Републике у Апатин, те да сам комплетну, нимало пријатну, ситуацију пријавио Полицијској станици Апатин, где је поступајућа патрола легитимисала та лица, након чега сам од стране дежурних старешина информисан да нису у питању никакве криминалне структуре, већ безбедоносне службе. Иста ситуација се поновила и у суботу ујутро, где сам своје запажање опет пријавио полицији, која ме није информисала о предузетим радњама. Дакле, за суботу не знам да ли су биле безбедоносне или неке друге службе. Идентичну ситуацију, тог суботњег јутра, је имао и Жељко Рајчевић, такође  један од оснивача УГ „Без страха“.

-Да ли је остало на томе или сте имали још нека, слична искуства?

Оно што још желим да истакнем, а није опште познато, је да сам, као вид притиска, имао и контролу пословања моје адвокатске канцеларије, једине од преко 100 адвокатских канцеларија у Западнобачком округу, а по „анонимној пријави“. Контрола је вршена месец дана и установљено је да нема неправилности у раду моје канцеларије. Да не причамо даље о претњама физички насиљем путем друштвених мрежа, које су постале предмет фолклора...

-Забрињава ли Вас то што Вам се дешава због, како тврдите,  ангажовања у УГ „Без страха“?

Забрињава чињеница да је различито политичко мишљење и неслагање са начином вођења, како државе, тако и ове наше општине, разлог за предузмање било каквих репресивних мера против нас. У демократском друштву, у ком би требало да живимо, различитост мишљења се подразумева и доприноси квалитету живота. У нашем друштву свако „искакање из шаблона“ деловања и размишљања владајуће структуре је повод за покушај омаловажавања и анатемисања појединаца и група, а чему смо сведоци, како УГ „Без страха“ као удружење, тако и ми, као појединци, само из разлога што указујемо на аномалије и неправилности у раду локалне самоуправе.

-Шта даље очекујете везано за политичко ангажовање, како Вас, тако и УГ „Без страха“ – нове непријатности или смиривање ситуације?

Као неко, ко до сада није активно учествовао у политичком животу на локалу, морам да кажем да сам запрепашћен поларизацијом друштва, у коме смо сви који супротно мислимо „непријатељи“. Дешава се чак и то, да неколико познаника избегава да буде виђено у мом друштву, из страха за своје стечене и додељене бенефите по основу подршке владајућој странци.

Претпостављам да ће се одређени вид притисака на нас наставити и у наредном периоду. Најзадовољнији бих био кад би власт на критике одговарала радом, отклањањем неправилности, а не прављењем таблоидних прича, некаквих теорија завере итд. Ево, имамо и последњи од безброј  примера везан за Рибарево. Наиме, становници тог насеља су обавештени од стране ЈКП „Наш дом“ да вода на еко чесми није за пиће, али то исто јавно предузеће није ништа предузело тим поводом четири дана, тачније од петка до понедељка, иако смо на тај пропуст указали чим смо обавештени од становника тог места. Тек у понедељак је „Наш дом“ упутио, на трактору, два канистера од по 1.000 литара воде, дакле не у цистерни која је једина адекватна за такво нешто, а која очигледно постоји у предузећу, јер је коришћена за време посете председника нашем граду. Да ли власт сматра становнике Рибарева грађанима „другог реда“, недостојним обезбеђивања адекватне пијаће воде или је нешто друго у питању, ја то не знам. Посебно је питање зашто је уопште и забрањена употреба воде, када смо, по прекјуче добијеним резултатима, видели да је исправна за пиће.

-Како ће убудуће функционисати УГ „Без страха“?

Што се тиће функционисања нашег Удружења, морам да кажем да смо од првог неформалног састанка, средином децембра прошле године,  постигли много, од указивања на проблем одношења нашег клизалишта за потребе локалних избора у Кули, преко злоупотреба у јавним предузећима и установама, па до последњег, када смо иницирали скупљање пијаће воде за становнике Рибарева. Добро је позната чињеница да смо успешно, и поред „подапињања ногу“, успели да организујемо 10 протестних шетњи, у којима су се људи коначно ослободили страха и почели да указују на свакодневне проблеме. Постигли смо то да људи у нама препознају неког коме могу да се обрате ако имају проблем, као што је то случај са Рибаревом пре десетак дана. Иако смо константно нападани и од владајуће и од, такозваних опозиционих партија, успели смо да останемо своји, независни од било које политичке партије, нико нас не финансира, сами кројимо правац деловања и идеје, уважавајући сугестије људи око нас, а за које проценимо да су најбоље за апатинску општину. Као што је познато, постали смо један од оснивача Грађанског фронта, заједно са, осим осталих, „Не давимо Београд“ и „Локалним фронтом“.

Сматраћемо да смо остварили циљ нашег деловања уколико се, у некој, надам се блиској будућности, промени систем, да за запослење не буде битна чланска карта било које партије, већ стручност и образовање.

Оно што је, на крају, битно истаћи је да смо ми сви, пре свега, Апатинци, па тек онда чланови разних партија, удружења итд. Будимо толерантни једни према другима, ма колико нам се мишљења размимоилазила.

Ј.Миљуш