СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА - „ЗАЈЕДНО У ПРЕВЕНЦИЈИ САМОУБИСТВА”

Објављено: 02.10.2019.


Сваких 40 секунди једно самоубиство више.

Светски дан менталног здравља се сваке године обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећен је превенцији самоубиства.

Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.

У току 2017 године у Републоци Србији ( без Косова и Метохије) регистровано је 1005 смртних случајева услед самоубиства, са стопом од 14,3 на 100.000 становника.

Ко је у ризику?

Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим примањима.Многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу.
Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.

Превенција и контрола укључују следеће мере:
• смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр. пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
• одговорно медијско извештавање,
• имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе
алкохола,
• рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и
злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
• обука неспецијализованих здравствених радника за процену и управљање
самоубилачким понашањем,
• трајна брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у
заједници.

Реченице које могу помоћи у разговору са особом за коју бринете да размишља о самоубиству:
• „Чини ми се да си у последње време тужан и несрећан”
• „Како се осећаш?”
• „Да ли ти се некада чини да ти је толико тешко да ти никад неће бити боље?”
• „Да ли размишљаш о смрти?”
• „Да ли размишљаш о самоубиству?”
• „Како би то урадио/ла?”
• „Када си планирао/ла да то урадиш?”
• „Да ли би желео/ла да ти неко помогне да нађеш други начин да изађеш из те
тешке ситуације?”

Превенција самоубиства није на адекватан начин имплементирана у јавноздравствене политике, пре свега због недостатка свести о самоубиству као главном јавноздравственом проблему и табу теми у многим друштвима у којима се о самоубиству отворено не разговара. До данас је само неколико земаља укључило превенцију самоубистава међу своје здравствене приоритете, а само 38 земаља је пријавило да има националну стратегију спречавања самоубиства.

Подизање свести заједнице и разбијање табуа је важно како би земље постигле напредак у спречавању самоубиства.

Одговор СЗО

Светска здравствена организација ( СЗО) препознаје самоубиство као приоритет у јавном здрављу. Такође има за циљ да подстакне и помогне земљама да развију или ојачају свеобухватне стратегије за спречавање самоубистава у мултисекторском приступу јавном здрављу.

Самоубиство је један од приоритетних циљева Акционог програма СЗО за ментално здравље покренутог 2008. године, који пружа техничке смернице засноване на доказима како би се побољшало пружање услуга и неге у земљама за менталне, неуролошке и поремећаје злоупотребе психоактивних супстанција. У Акционом плану СЗО за ментално здравље 2013–2020, државе чланице СЗО обавезале су се на постизање глобалног циља смањења стопа самоубистава за 10% до 2020. године.
Осим тога, стопа смртности самоубистава је показатељ циља 3.4 Циљева одрживог развоја који гласи да се до 2030. године смањи за једну трећину превремена смртност од незаразних болести кроз превенцију и лечење, те да се промовише ментално здравље и добробит.

Где потражити помоћ?

Обратите се прво за помоћ свом изабраном лекару.
У сваком случају, реците неком из своје околине да имате проблем.
У нашој земљи доступно је бесплатно саветовање особа у кризи у виду телефонског саветовалишта у Националном СОС центру за превенцију самоубиства (у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”), на телефон: 011/7777-000 (сваког дана од 00 до 24 часа).

Ј.С.