Присуство све већег броја миграната на нашем подручју, уз честе инциденте које изазивају, постаје све непријатније за мештане апатинске општине. Грађани су у страху за имовину, али све више и за сопствене и животе чланова породице.Већ са првим мраком закључавају се капије... Више се скоро и не усуђујемо да се, ноћу, крећемо сами. Посебно не периферијом.
У исповестима на друштвеним мрежама, наши суграђани наводе да су мигранти свуда. Дању неприметни, али ноћу врло активни. Иду у групама, највише их је негде у близини Дунава. Но, нема правила. Скривају се по шумама, у напуштеним кућама и другим објектима, у викендицама... Није нимало пријатно срести их, јер се ради о младићима у пуној снази, за које је тешко предвидети на шта све могу бити спремни. То се, уосталом, и доказало више пута.
ПОЛИЦИЈА ЖМУРИ И ЋУТИ
Осим све учесталијих провала у викендице, уништавања имовине, одношења ствари које им требају, дешавају се и спорадични напади или покушаји напада на људе. Мушкарце, жене, девојке, старије... Нема правила. Један наш суграђанин је добио ударац у главу. Полиција се није званично огласила о овом случају. Незванично, чујемо да кажу, човек пао (?!). Сам. Ако то већ и сумњају, ваљда треба и да потврде. Увиђајем, изјавом, истрагом... Ништа од тога није било. За надлежне, ништа се није ни десило. Док је трајао увиђај за уништене кошнице и обијене викендице, мигранти сами дошли пред полицију. Већина, без задржавања, наставила пут. Они, из Дунава, остали да се осуше, дају изјаву о несталим сународницима и превезени у болницу, на преглед. О одговорности за викендице, кошнице, уништавање – ни речи. Да је био неко „домаћи“, све би било по ПС-у, уз истрагу, пријаву, тужиоца...
Збуњени и, још више, огорчени (не)реаговањем надлежних органа, грађани своје незадовољство све чешће износе на друштвеним мрежама, док медији ћуте.
-Прво је било ретко и спорадично, а сада је постало свакодневна појава. Код Вагона из има око 200. Број се из дана у дан повећава. Скривају се у шуми, обијају викендице и гледају како да пређу Дунав. И, нико ништа не предузима. Неком ће, једном, да „пукне филм“, као што се то десило у Хрватској, пре неки дан. Јуче се, у Бездану, једна женица једва спасила. Пратили су је, у групи... Још кад схвате да их полиција не дира, тек ће сад да крену у дивљање, коментарисао је један наш суграђанин, на чију објаву су се надовезивали други, са својим искуствима, али и предлозима да се самоорганизујемо и тако заштитимо.
РОМСКО НАСЕЉЕ ПУНО МИГРАНАТА
Ако је нешто красило Апатин, то је била безбедност, које сада више нема, наводе наши суграђани и питају да ли смо свесни озбиљности ситуације?
-Ромско насеље је пуно миграната. Крећу се, у групама, Кружним насипом и заобилазницом од Шумске ка насељу. Ми, са тог краја, смо закључани већ у сумрак. Страх је огроман, наводи још један Апатинац и описује свој синоћни сусрет са мигрантима.
-Једна група ишла испред мене, скренули су у Пољску улицу и одоше према Хладњачи. Иначе, ноћу их буде и у Виноградској, у једној напуштеној кући. Неку ноћ су из те куће изашла четворица и није ми било свеједно да прођем поред њих, написао је овај наш суграђанин, додавши да се не зна шта је горе за оне који живе на Кружном насипу, у близини насеља – да ли чопори паса или групе миграната...
ПЛАШИМО СЕ, ЗАШТИТИТЕ НАС!
На друштвеним мрежама наши суграђани истичу да немају ништа против миграната, али и сумњају да они „нису то, за шта се представљају“.
-Зашто дирају нашу децу, жене, зашто пљачкају и остављају пустош? Нико их не би одбио да им да да нешто поједу и оду својим путем. Уосталом, то су све момци од око двадесетак година, без породица, деце, жена, старих и немоћних људи? Да ли су стварно јадни? Сви имају модерне телефоне са веома прецизним навигацијама, хиљаде евра у џеповима... да ли је то стварно тужна прича или се иза тога ипак крије нешто сасвим друго, наводе у својим објавама наши суграђани.
Већина се слаже у једном, да је проблем који имамо са мигрантима много већи него што се приказује и да је ситуација крајње озбиљна, те апелују на надлежне органе да предузму нешто како би заштитили грађане, што им је, уосталом, и обавеза и посао.
Ј.Миљуш
