Апатински СПС покренуо је иницијативу коју је, својим потписима, подржао одређени број грађана Апатина, да Рибарска улица понесе име Драгана Бубала, младог официра ЈНА, мучки убијеног у Словенији, 1991. године и да се на Спортску халу ОШ „Жарко Зрењанин“ постави спомен плоча Раде Ратко Вејин, у знак сећања на изузетног, младог апатинског кошаркаша који је, као војник ЈНА, трагично страдао на Косову и Метохији, 1999. године.

Одборничка група СПС-а је, још у марту, поднела захтев Скупштини општине да се ова иницијатива унесе у дневни ред једне од наредних седница, али је до данас остала ускраћена за одговор. Усмени, писмени, позитиван или негативан, једноставно га нема.

Руковођење општином налаже комуникацију са грађанима и одговарање на захтеве, питања, иницијативе... У пристојом року. Надменост и игнорисање су одраз изостанка васпитања и недораслости јавној функцији. Све је још израженије кад су у питању осетљиве теме. А ова то, свакако, јесте. И морала би бити изнад политичких препуцавања. Али, видимо, није...

Невезано да ли су за или против ове иницијативе, владајућа СНС је игнорише, претпостављамо, само зато што долази од СПС-а. А, са друге стране, намеће се питање шта је СПС чекао до сада? Зашто у време своје владавине није урадио оно што би поздравио сваки Апатинац – трајно обележио лик и дело ових младих људи, који су за своју земљу дали највредније што су имали, свој живот.

Ово, вишемесечно развлачење ове теме, без конкретних одговора и потеза постаје, благо речено, непријатно. Породицама погинулих младих хероја, верујемо, и додатно болно. Можда и јаче него поглед на трошни зид с' почетка улице у којој нико не живи... Улице још једног хероја, Мајора Тепића.

Ј.Миљуш