У тренуцима доконости, инспирације или просто,тренутне надахнутости, написа нам Дубравка Кораћ своје виђење Апатина за будућих 20, па и до 50 година и надмаши, бар што се термина тиче и самог председника Вучића... Са ове перспективе,пет година које он помиње(„2025. нас очекује далеко бољи живот“) делује као – само што није...
КО НЕ МОЖЕ ОТИЋИ, ОСТАЋЕ
Верујем да, за разлику од млађане нам заменице, нико од нас не размишља толико далеко у будућност. Неко због година, већина ипак муку мучи са неизвесним сутра, у коме живи и данас... у коме не зна шта ће и куд ће пре – од неплаћених рачуна, дрва и угља на измаку, неизвесне плате, од које мора да врати трећину газди на руке, празног фрижидера... а камоли пола века унапред! Упита се заменица какве су нам шансе у 21. веку, каква је судбина наше општине? Упита себе, али не и нас. И не само да нас не упита, већ се свако наше различито мишљење од њеног или критика, одмах - бришу. Тако су, од 12 или 15 коментара, колико стоји „у евиденцији“, видљива свега два, три. Осталих – нема. Делете!
Ето, заменице председника општине, то Вам је одговор на сва Ваша питања. Где смо, ко смо и каква нас судбина чека? Нас појединачно, а и нашу општину заједно са нама. Нема нас. Нестајемо. Бежимо! Желећи да сачувамо себе, односно оно мало достојанства, идентитета, памети, здравог разума, да сачувамо човека у нама, којег систематски уништавате ви, политичари на власти!
То ћете имати за 20 или 50 година. (Полу)празну општину. Општину у којој ће радити само јавне службе, у јавним службама политички подобни кадрови и – пензионери (они не морају бити политички подобни, осим ако ће конкурисати у секјурити (security). Е, тад ће и они морати на проверу! Наравно, не здравствену, менталну или психолошку за управљање оружјем, већ – партијску! И, уколико положе, постаће и они део система обезбеђења – Вас, Ваших, њихових... од нас, грађана који ћемо остати (под условом да преживимо, до тада...)
ПЛАНОВИ, ФАБРИКЕ, СРЕЋА...
Помену заменица, у свом саставу недефинисане врсте, и планове развоја привреде...
-Али „довођење фабрике“ је дуготрајан процес. Ипак, има помака. Текстилна и обућарска индустрија је започела опоравак са неколико нових погона у нашем граду у последњих неколико година. У сарадњи са Председником Републике Александром Вучићем покушавамо да доведемо једног великог инвеститора у Слободну зону, и надам се да ћемо ускоро имати лепе вести. Такође верујем да је врло близу и системско решење за бродоградилиште, још једног рањеног гиганта апатинске привреде, истакну „привредне планове“ Дубравка Кораћ.
Укратко, нешто је живнуло само по себи, нешто ће решити председник, а у нешто верује да ће ускоро да се реши...
Примењено у редовном животу, може и овако: Има помака и код мене. Комшија је окречио свој стан и обновио намештај, управник зграде ће поправити улазна врата, а верујем и да ће комшиница ускоро исплатити швајцарски кредит и коначно стати на ноге. А ускоро ће и пролеће. Ето, баш сам успешна! Но, уозбиљимо ствар...
Заменица се, успут, пожали – „као да је лако отворити фабрике“. И, како би „сви били срећни да се, некаквом чаролијом, могло отворити 50 погона, али нажалост није тако...“
Из оваквог почетка, јасан је и ток - планова. Ако се вежу, а вежу се за чаролију и срећу, од њих нема ништа. Али од неког коме је руководеће уједно и прво радно место, не може се ништа више ни очекивати. Оно што недостаје, а што је морала да зна кад је прихватала функцију, јесте да таква функција тражи мукотрпан рад, огромно знање и искуство, визију, која захтева предзнање, умешност преговарања, пробијање граница и изнад свега способност да се све то повеже. Седећи, са својим скромним искуством и знањем, иза затворених врата, добро обезбеђених добро плаћеним секјуритијем, нема 'леба. Ни вама, иза тих врата, а ни нама, за које она остају закључана.
ОД КАД СЕ РАЧУНА „ПОГРЕШНА ПРОШЛОСТ“?
У својој исповести, заменица помиње и „исправљање грешака прошлости“. Докле више и како? Од када се рачуна та „погрешна прошлост“? Има је, није спорно, али да је исправљате, то већ јесте спорно. Не исправљате је, господо! Не само да не исправљате, већ сте нас још дубље укопавали и укопавате и даље. Аргументи су на сваком кораку овог мртвог града, не бих појединачно. Видите их и ви, знамо.
Уосталом, ако ћемо поштено, пола вас данас на власти су из те „погрешне прошлости“. Хоћу рећи, и тада сте били на власти, али под другим партијским барјаком и партијском књижицом. И починили те грешке, које сада, заједно са њима, као исправљате. То не примећујете као проблем? Или ћутите, „зарад мира у кући“?
Потрошене су пиварске паре. Како дошле, тако и отишле. У станове (не у Апатину), бољи стандард појединачних породица, нешто у штек и – више нема. И тада није било никог ко ће ту силну количину пара усмерити у бизнис од кога би добро живели сви – и радници и власници. Но, од тих времена прошло је више од деценије и по и касно је на то се враћати.
КАКО НАС ЈЕ ДУБРАВКА КУЛТУРНО ПРОСВЕТЛИЛА
-За само пар месеци смо у нашем граду видели светске звезде, Амиру Медуњанин и Јована Колунџију. Да Вам је пре 7 или 8 година неко рекао да се у Апатину одржавају и ноћ музеја и фестивал крафт пива и божићни вашари и позоришни фестивали; и да долазе најпознатији српски муралисти да улепшавају наш град; и да највеће архитекте наше земље пројектују градски музеј – одмахнули бисте руком, наброја нам млађана Дубравка чиме нас је све и културно просветлила за свога мандата.
Ако ништа, ово „културно просветљење“ ће је препоручити да одседи тамо где јесте бар још један мандат, као понављач, јер после овакве увреде својих суграђана не може добити прелазну оцену. Можда ће јој неко рећи, или ће можда, кад већ није до сада, мало прелистати старе комплете „Гласа комуне“ и бар по фотографијама видети да историја овог града не почиње њеним доласком на функцију, да су овај град и познате објекте у њему подигла значајна светска имена, а све године после их одржавале одговорне генерације и становника и руководстава општине, те су и њу дочекали... Да је и пре ње било концерата, изложби, представа, познатих и признатих уметника, посета политичара, спортиста... и да је све забележено у новинама које су излазиле пола века, пре него их је политика укинула. Као и Радио Апатин, на коме су гостовала многа позната и призната имена из свих сфера друштвеног, уметничког, спортског и јавног живота, а чија архива је, вероватно, негде побацана (иако је и то значајно културно наслеђе које је ова општина требала да сачува и постави у будући музеј).
Нису нам најбољи осликали неку фасаду, нити пројектовали градски музеј, али јесу, рецимо, најлепши храм на Дунаву, у новијој историји или у даљој - зграду општине, музичке школе или полиције, чија реконструкција фасаде је, по актуелној власти, у ове четири године једна од највећих инвестиција, вредна хвале и насловних страна.
ОПЕТ ЛУКА...
Заменица председника нагласи и да смо ми „капија Србије, прво пристаниште по уласку у Србију Дунавом и град у непосредној близини две чланице Европске уније, Мађарске и Хрватске. Зато смо посвећени томе да наш град што боље повежемо кроз велике пројекте: градњу луке, обнову пристана, повезивање на нове магистралне путеве које Влада Србије планира“.
Уф...
Наша „посвећеност“ граду и пројектима се види на сваком кораку – још увек разрушеног пристана (захваљујући политици која није слушала струку), на који је, док је био цео, било свега три пристајања крузера, од којих је само један био намеран и планиран... изградња луке, која се потеже пред сваке изборе, па тако и ове, коју председник Вучић не помиње, а председник Шкрбић на њој гради предизборну кампању (?!), повезивање на нове магистралне путеве, које планира Влада Србије (а шта је ту наш део?).
Нагласи Дубравка Кораћ да су, пре годину дана, покренули програм „Апатин – Општина за све нас“, као иницијативу за побољшање квалитета живота у нашој општини. У склопу овог програма реконструише се Дом здравља, уређују школе, вртићи и јаслице, граде игралишта, расвета, аутобуска стајалишта...И без програма „Апатин - Општина за све нас“ је сасвим нормално, потребно и најминималније од сваке локалне самоуправе да се бави инфраструктуром. Зар то треба да се диже на неки ниво и назива програмом или пројектом?
Осим тога, ако вратимо филм - од „Општине будућности“ како су волели да нас називају они „претходни“, постадосмо „Општина за све нас“. Каква је разлика? Да ли вам се нешто променило у животу, драги суграђани?
Ј.Миљуш
