У СРЦУ И ДУШИ СА ВАМА, УВЕК, ВАША ДИЈАСПОРА!
Нове Апатинске новине имају пријатеља у целом свету. Највише их је у Европи. У којој неки живе годинама, у коју неки други одлазе повремено, на месец, два и враћају се... Сви они, који то нису успели учинити пре ванредног стања, су морали да остану на оном месту где су се задесили у том тренутку. Тамо, негде, далеко.
Њима је, данас, најтеже. Читамо то на друштвеним мрежама, чујемо у телефонским разговорима, јер свако од нас има неког ко, ових тешких дана, није овде. Коме је телефон, вибер, интернет – живот. Храбримо се међусобно, чекајући дан кад ће пандемија проћи, ванредно стање бити укинуто, а границе се отворити...
ИТАЛИЈА НЕ ЛИЧИ НА ОНУ ЗЕМЉУ КОЈУ ПОЗНАЈЕМ
Дарко Прерадовић вози камион по целој Европи. И сада је тамо. У Италији. У којој, каже, као да је живот стао...
-Стално сам у камиону. Све около је сабласно, празно, језиво. Како чујем од колега и оних малобројних које срећем на утовару или истовару, уз све предузете мере затварају се и све фирме, осим оних које производе храну и медицинску опрему, до 3. априла.У граду Болзано, који има око 30.000 становника, данас сам на путу срео шест цивилних и два аутомобила полиције. У доста села, кроз које сам пролазио, стоје карабињери и полиција са попреченим возилима и дозвољавају пролаз само главним путем, без задржавања, преноси нам Дарко данашње слике из Италије.
У фирмама, у којима истовара и утовара робу, каже, приступ и кретање му је ограничено, а сва комуникација се одвија на раздаљини од два метра.
-Годинама возим по Италији, прошао сам је уздуж и попреко, али ово што данас гледам не личи на ту земљу, изузетно је тужно и страшно. На путевима, који су ме некад чинили нервозним, због гужве, данас нигде никог. Језиво, као да сам упао у неки научнофантастични филм. Затворене су бензинске пумпе, а ресторани, тоалети, тушеви, маркети, уз пут, раде врло кратко. Сутра ћу бити у области Венето, у којој има доста наших људи, али и пуно умрлих, који су били заражени вирусом корона, завршава свој извештај из Италије, али и дела Аустрије кроз коју је данас прошао, Дарко Прерадовић.
ШАТОРИ ОКО БОЛНИЦА У ЖЕНЕВИ
Апатинка, Нена Тишма, годинама живи у Швајцарској, у Женеви. Кад смо је питали каква је ситуација у том граду и околини, кратко нам је само рекла „ужасна“.
-Преко 10.000 је заражених овим вирусом, број оболелих веома брзо расте, а мере заштите тек сад нешто појачавају. Швајцарска је богата земља, сви вероватно мисле да је овде све под контролом, али није баш тако. Наравно и људи су,већином млади, неодговорни. Све јесте затворено, али су се и даље окупљали по парковима и на језеру. Данас су празне улице, што је већ добро,постављају се шатори на много места и око болница.Укључили су и војску, њих око 8.000 хиљада. Остали су добили обавештења да и они могу очекивати позиве. То знам, пошто су и моји синови обвезници, испричала нам је Нена.
За себе каже да поштује све мере и препоруке о понашању у условима епидемије и данима већ скоро и да не излази из стана.
-Пратим ситуацију у Србији, посебно у мом Апатину. Мислим на вас, држите се и чувајте, поручила је, на крају разговора Нена Тишма.
ПРАЗНЕ УЛИЦЕ У БЕЧУ
Ванредно стање и затварање граница Олгицу Бурсаћ из Апатин затекло је на „штели“ у Бечу, у Аустрији. Свесна свега, каже, прихватила је могуће и као и њене бројне колегинице ради и чека дан кад ће се живот вратити у нормалу, а она својој кући.
-Све је затворено, осим супермаркета, апотека и пекара, које раде скраћено. Напоље се излази само по намирнице. Дозвољена је кратка шетња - сам или са неким од укућана. Са људима из других кућа, комшијама и познаницима, није дозвољен никакав контакт. Сви поштујемо размак од бар два метра, преноси нам Олгица.
У радњу, у коју она одлази, каже, касирке раде без маски и рукавица, док су у апотеци запослени заштићени прозирним маскама, око целе главе.
-Продавнице су полупразне, тешко се може наћи конзервирана храна, осим рано ујутро, млека нема,чак ни дуготрајног, које они баши не купују пуно.По мањим местима данима немају основних животних намирница. Оно мало пролазника што сретнем на улици углавном не носи маске и понаша се нормално, као да се ништа не дешава, додаје Олгица своја запажања из Беча.
Такође, наводи, кућне посете нису дозвољенечак ни кућним лекарима. Градски превоз функционише, али путника скоро и да нема. Казне за кретање у групама су огромне и износе и до 3.000 евра. Деца, чији родитељи раде, а нема ко да их чува, иду у школу, док су рехабилитациони центри затворени, наводи Олгица, шаљући љубав и добру енергију својим суграђанима.
У ФРАНКФУРТУ МИРНО, ПОШТУЈУ СЕ ПРЕПОРУКЕ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА
Апатинка Татјана Блануша, годинама већ живи и ради у Франкфурту, у Немачкој. За стање у овом граду и околини каже да је, за сада, доста мирно, да нема велики број оболелих и да се грађани придржавају свих упутстава надлежних органа, о мерама опреза.
По њеним речима, трговине прехране и грађевинског материјала раде редовно, са великим мерама заштите и продаваца и купаца. Робе на полицама има довољно. Прехрамбених производа има нешто мање него у редовним условима, али се рафови стално допуњују и нема несташице.
-Не могу рећи да међу људима влада паника, што је у некој мери и добро,јер нема паничног куповања на велико и стварања залиха. Имам утисак да се цела ова ситуација не схвата толико озбиљно, колико би требала. Ја,срећом,већи део дана радим са Немцима,80 км од Франкфурта,где је све организовано у смислу мера заштите,професионално и одговорно, испричала нам је Татјана.
На крају разговора, Татјана је нама, својим суграђанима, упутила топлу поруку:
-Сви се надамо да ће ово лудило што пре проћи,са што мање изгубљених живота,да ћемо сви извући поуку из овог зла које нас је задесило и да ћемо постати бољи људи за све око нас. У срцу и души,у молитвама,са вама је увек ваша дијаспора.
Ј.Миљуш
