Неки моји пријатељи љути су једни на друге, поделили се у таборе, ко ће на изборе а ко не. Једни тврде да се гласови купују, други да то није тачно, трећи да не треба ни излазити јер се све унапред зна, четврти, да се треба изаћи и тако бирати будућност, пети да нико не заслужује њихов глас, шести ћуте како се не би свађали...
Тако редом. Једва чекам да избори прођу па да се успостави мир међу мојим пријатељима. Срећа да се избори одржавају сваке четврте године. У супротном кафане ће остати празне јер неће бити пријатеља да се друже у опуштеној атмосфери часка уз чашицу о свакодневним радостима и бригама, а не о политици.
БЕЗАКОЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Наш суграђанин муку мучи у сопственом стамбеном и пословном простору јер се тик уз његов објекат гради стамбена зграда на четири спрата у Петефи Шандора. И ништа можда не би ту било спорно да му та зграда не заклања и сунце и месец, а да ће му будући станари, гледати право у стан, терасу, купатило...
Али најспорније је од свега да је ова зграда никла за годину и по дана чак спорним одлукама грађевинског одељења. Наиме у два наврата су додељене дозволе за градњу, а обе дозволе су поништене од надлежног органа Секретаријата за гарђевинарство Покрајине. Међутим ни после првог понишетња, а ни другог од пре неки дан, грађевински инспектор није предузео никакве радње. Једноставно речено, не поштује се ни закон, а не поштују се ни одлуке надлежног стручног органа Покрајине. Градња никад није заустављена већ напротив у току су завшни радови.
Онда се угожена аптинска породица пита: Јесмо ли сви исти пред законом и ко кога ту штити? И наравно зашто? Огорчени у овој породици се питају: Јесмо ли ми уопште грађани овог града ако нам заштиту не пружају ни општински службеници кроз спровођење закона који би требало да буду сервис грађана а не сервис заобилажење закона? Наш суграђанин сматра да постоје општинске службе које су без икаквог надзора и контроле њима надређених? А можда, закључује он, надлежни ни не зању шта им се ради иза леђа?!
Најзад, нико нема ништа против нових градњи, али не тако да оне угожавају друге, уништавају им квалитет живота, а наносе и материјалну штету. Али, ко хаје за то.
ТЕСТОВИМА МУЧЕ ЂАКЕ
Ови нови клинци, тек што излазе из основних школа, већ им је наметнуто тродневно тестирање. Те српски језик, те математика, те неко мешовити тест. Страшно!
И испада тако као да нема везе што су претходно осам година бубали разне глупости које им никада неће требати у стварном животу и раду. Понекад се тако чини да су ђаци ту због школе, а не школа због њих.
С.П.Ш.
