УМЕТНИЧКО ДЕЛО ЈЕ ЗНАЧАЈНИЈЕ ОД МАНДАТА ЈЕДНОГ ПОЛИТИЧКИ НАМЕШТЕНОГ ДИРЕКТОРА
Из комплекса Бање „Јунаковић“ склоњене су четири скулптуре (једна великог и три малог формата), настале на Вајарским колонијама које је организовала наша галерија „Меандер“ (касније назване Симпозијум скулптуре „Меандер“), покренуте давне 1994. године. Преостале скулптуре, које се још увек налазе у комплексу Бање, биће премештене у уторак, 14. јула, на нову локацију, у парк Техничке школе са Домом ученика.
Информација о уклањању скулптура еминентних вајара, које су се (уз остале у власништву Бање) годинама налазиле у простору испред главног улаза, изазвала је негодовање уметника и јавности.
-Реаговали су аутори ових скулптура, учесници наше колоније, бројни уметници, који су анимирали ширу јавност о овоме и позвали да се заустави непрофесионалност и небрига за уметничко стваралаштво. Уједно доказали смо да се може спречити самовоља и бахатост над уметничким делима у државној својини. Једно је сигурно - уметничко дело је веће и значајније од мандата једног политички намештеног директора, каже историчар уметности Радмила Савчић, дугогодишњи кустос Галерије „Меандер“ и покретач ове вајарске колоније.
ТРИ ГОДИНЕ СКУЛПТУРЕ ЧЕКАЛЕ ПРЕМЕШТАЊЕ
Прича о склањању скулптура са простора Бање „Јунаковић“, почела је још пре три године, тврди Савчић, која је тада била кустос апатинске галерије.
-Спремала сам се тада за одлазак у пензију и убрзано сређивала галеријски фонд и организовала поставку нових дела. Тих дана нам је стигла информација да новоименована директорка Бање „Јунаковић“ хоће да уклони све наше скулптуре, које су тамо постављене пре више година. Поштујући њену жељу, договоримо се са директором Машинске школе да их преместимо у парк испред Дома ученика, уз његову понуду да помогне у преносу скулптура. Радило се о великим форматима аутора Јасминке Бркановић и Косте Богдановића из Београда и Милована Бабовића из Подгорице. „Колонаду“ Младена Маринкова из Новог Сада никао није могуће изместити, јер би је премештање потпуно уништило.Скулптуре, које су се налазиле на мањој површини, а чиниле су композицију из три дела, у суштини могу бити галеријски формати, те су могли да се „развежу“ и врате у депо галерије или да им се да друга, примерена локација. То су скулптуре Милована Даговића, Жељке Момиров и Драгослава Крнајског, сви из Београда, присећа се Радмила Савчић, почетака приче о измештању скулптура.
Међутим, по овом питању ништа није учињено наредне три године, односно све до недавно. Сасвим случајно, Савчић је, како прича, сазнала да је део скулптура „привремено смештен у магацин Бање“, до пресељења у Машинску школу.
-И, заиста, кад сам отишла, уместо скулптура, затекла сам трагове њиховог уклањања. Остале су још три, великог формата, остале су склоњене. Остаје још да сазнамо где је скулптура Милуна Видића (такође уклоњена), коју је Бањи поклонила Ивана Видић, са жељом да се име њеног покојног оца,професора Академије уметности у Новом Саду, заслужено нађе у апатинској колекцији скулптура. О тој скулптури позабавиће се УЛУС, а биће и других, додаје Радмила Савчић.
О свему овоме, додаје, обавештена је вајарска секција УЛУС-а, стручна служба Музеја савремене уметности у Београду, комисија за надзор Секретаријата за културу, историчари уметности, аутори ових скулптура и други уметници.
САОПШТЕЊЕ АПАТИНСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
О уклањању и измештању скулптура са простора Бање „Јунаковић“ огласио се, саопштењем, апатински Културни центар:
-Због делимичних и непотпуних информација, овим путем званично обавештавамо колеге уметнике, учеснике Симпозијума скулптуре „Меандер“ чија су дела у власништву Општинског културног центра Апатин, а која су била смештена у комплекс Специјалне болнице за рехабилитацију “Јунаковић” Апатин, да ће бити премештена на нову локацију у уторак 14. јула 2020. године у парк Техничке школе са Домом ученика у Апатину и тиме бити придружена постојећој колекцији која се тамо налази.У питању су следеће 4 скулптуре: Коста Богдановић „Поздрав Сунцу“ (1994), Драгослав Крнајски „Змај“ (1994), Жељка Момиров „Огледало душе ИВ“ (2001) и Милован Даговић „Дунавски вез ИX, X, XИИ“ (2001), наводи се у саопштењу КЦ Апатин.
ИСТОРИЈАТ КОЛОНИЈЕ
Прва вајарска колонија (Симпозијум скулптуре „Меандер“) одржана је 1994. године. Реализована је у погонима апатинских предузећа.
-Све је постојало ту, услови, воља, жеља, уметници, радници, ентузијазам и мало пара. Наша колонија је убрзо постала привлачна за уметнике, јер је нудила могућност израде скулптура великих формата, које они иначе не могу да реализују у својим атељеима, потом материјала у изобиљу, те стручну техничку помоћ у људству и машинама. Поред тога, наметнула ми се мисао да уметност може да мења визуелни укус публике, ако је стално присутна у њеном окружењу, а то су скулптуре у екстеријеру у јавном простору, које допуњују урбану атмосферу града. Даље, није било потребно обезбедити простор за чување уметничких дела, јер је боље да буду видљива грађанима, прича Радмила Савчић.
Већ након годину дана, пројектима је обезбеђено финансирање колоније из Покрајинског секретаријата за културу и Министарства културе РС. Из продукције Симпозијума постављене су скулптуре на бројним локацијама у граду (шеталиште на Дунаву, парк, Блок 112, парк Дома здравља, Гимназије, Машинске школе, Трг Николе Тесле, Бање Јунаковић, Дом старих, Црвени крст, Бродоградилиште...
-За ових минулих 23 године постављено је преко 70 скулптура, аутора професора универзитета, чланова САНУ и други врсних вајара,признатих имена наше савремене уметности. Осим тога, остала су нам и дела аутора из Италије, Немачке, Шпаније, Португалије, Румуније, Словеније, Македоније, Црне Горе... Ниједна озбиљна публикација, научна студија, нити тематска изложба, не може заобићи деловање ове апатинске колекције скулптура, објашњава дугогодишњи кустос галерије, Радмила Савчић.
Ј.Миљуш
