Пре више од две године наш суграђанин Милан Рогановић се обратио Месној заједници са писменом молбом за реконструкцију и санацију тротоара испред своје куће у улици Матије Гупца.

-Молбу сам предао лично 29. маја 2018. године. До данас нисам добио одговор. Ни да хоће, ни да неће, ни зашто неће... ништа. Уредно плаћам самодопринос, порески сам обвезник, ништа не дугујем ни општини ни држави, али ето, није ми узвраћено ни минималним поштовањем као грађанину да добијем одговор на молбу коју сам им упутио. Једноставно ме игноришу, разочарно коментарише Рогановић, показујући нам свој, оверен примерак молбе.

Излазимо заједно испред куће. И, заиста, тротоар је на више места у његовом делу улице толико оштећен, да представља опасност за пешаке, посебно у ноћним сатима, јер им ни улично осветљење не ради.

Указује и на пут, крпљен неколико пута, након разних раскопавања.

-Кад су радили канализацију, пре пет, шест година, раскопали су цесту целом дужином. После су га закрпили, али је тај, крпљени део остао много вишљи у односу на постојећи, што је посебно опасно за бициклисте. Осим тога, направили су контра пад, тако да се вода не слива у постојеће шахте, већ на другу страну пута, правећи читава мала језера, препричава наш саговорник своје и муке својих комшија, на које нико не реагује.

Ни писмено, ни усмено. Ни речју, ни делом. Као да не постоје.

Ј.Миљуш