Избор и није неки, али је, изгледа, једини. 

Да остану рупе на путу: 90 посто су шансе да одвалимо точак аутомобила или мотора, да се суновратимо преко бицикла или да „само“ паднемо на бок поред њега (мање су повреде, реално, него кад летимо преко), да сломимо ногу или паднемо без лома, ако идемо пешке. Још, ако би у свој тој муци наишао ауто, онако како иначе возе кроз Лађарску, Петра Драпшина, Кружни насип... и то истом траком где смо остали „заробљени“ у некој од поменутих варијанти... е, то би већ, далеко било, била лутрија... 

Да се затрпају рупе: шансе да стигнемо кући неповређени су далеко веће. Јесте да су рупе затрпане, али као да се неко шалио са нама: асфалт изгледа као да је просут из неке канте, па шта је, где и колико пало, тако је и остало. Негде и права мала брдашца. Могу се савладати, али уз смањену брзину, пажњу и са две руке на волану или корману. За сваки случај. 

Део Лађарске (стари део) је закрпљен (овако како смо описали), уз похвалу за очишћене ивичњаке. Рече ми данас један младић из улице да му се сад чини да је пут много шири, него што је био онако затрпан силним песком који је падао са камиона на путу од Рибарске до индустријске зоне). 

Нови део Лађарске је још увек као ски стаза са оним обележивачима за лево и десно. С обзиром да су рупе око којих се налазе очишћене и „исечене“, за очекивати је да ускоро и оне постану „брдашца“ од асфалта и шљунка.

Коловоза, попут овог у Лађарској улици, има у свим деловима града. И рупа, разних ширина и дубина. На нама је да смањимо брзину, добро отворимо очи, пажљиво возимо и покушамо их избећи... Све друго је на другима, како граду, тако и управљачу путева.

-У случају да је рупа изненађујућа за возача, да није благовремено уочљива као нешто што је опасно, онда је настала штета одговорност управљача пута. Међутим, ако се може благовремено уочити, онда и возач има одговорност. У том случају се раде прорачуни како би се утврдило ко је одговоран, наводе стручњаци за безбедност у саобраћају.

 

Ј.М.