Недавна преписка на Фејсбуку између Бориса Машића, председника Удружења Немаца „Адам Беренц“ и некадашњег директора Туристичке организације Апатин и Немање Јовића, актуелног директора ТО Апатин, показала је више од поларизованих ставова двојице Апатинаца, везаних за тему о којој су расправљали -пљачку напуштених кућа.
Зашто је ова преписка озбиљнија него што се у први мах чини? Зато што су у питању виђенији Апатинци – један по делима, други по трентуној функцији. Зато што су у питању туристички посленици – један по опредељењу, други по (партијском) именовању. И што је, самом том чињеницом, читаоцу, оставила дилему – да ли су Јовићеви ставови лични или се могу поистоветити са ставовима владајуће структуре којој припада?
Наиме, док се Машић на бројним „фронтовима“ деценијама бори за очување културне и друге баштине својих бивших и садашњих суграђана, док из рушевина, са сметлишта или из пепела спашава све што се може спасити, за неке будуће генерације, дотле туристички посленик благо речено „дели пацке“ на његов рачун.
-У Апатину већ дуже време траје пљачка напуштених кућа. Односи се све од месинганих брава, намештаја, штокова, прозора и врата. Онда се скидају греде на таванима и куће се урушавају. У Турски кући је минуциозним радом скинуто на стотине брава и направљена је ненадокнадива штета. Кућа на слици још увек има живог власника и иако у центру града нико не примећује како полако нестаје кућа која има и своје архитектонске вредности, контатовао је, у свом фејсбук статусу, Машић.
Након разјашњења да кућа, о којој је било речи, у Милоша Обилића број 35 има власника, жену која је збринута у Дому старих и не може о њој да се стара, те да је кућа, као и кућа Турски, била закључана, али да је остала без врата и прозора и да је из ње све покрадено, констатујући да се и из овог примера види да систем не функционише, Машић је од новог директора ТО добио „пацку“ да то „сувише фаталистички посматра“.
Преносимо део фејсбук конверзације:
-Ви то Борисе сувише фаталистички посматрате јер спада у уску сферу вашег интересовања. Постоје много бољи и савршенији системи који готово беспрекорно функционишу са све напуштеним, оронулим, опљачканим кућама и објектима. Немојте ми рећи да је израз сквотер (бесправно коришћење напуштеног простора, прим.аут.) наш и да је настао у нашем нефункционалном систему, прокоментарисао је Јовић.
-Како фаталистички? Па уништва се један по један објекат који даје визуру овога града. Па треба се борити за сваки камен, кућу. Па ти као туристички радник треба да си забринут што ово тако изгледа. Уђи у Турски кућу. Стотине уметнички израђених месинганих брава је украдено. Ко ће то надоместити једног дана кад постане музеј. Уништене су најлепше грађевине овог града. Постаћемо друштво без лица. Унакажено. Ја само протестујем против затварања очију да у граду постоје банде које пљачкају кућу по кућу. Ако ће цео град да ћути, ја нећу колико год фаталистички то звучало, одговорио је Машић, на шта је уследио Јовићев поспрдан коментар:
-Не ћути град, постоје народне патроле, чак смо и на националном нивоу препознати по томе (смајли).
И наставио: А како фаталистички, па лепо...у граду где је та кућа Турског откупљена како би се сачувала и постала центар културних и туристичких збивања Апатина уз феноменални архитектонски пројекат, ви прелазите преко те чињенице и фокус стављате на то да су НН лица покрали месинг и гвожђе и да због тога град губи визуру. То је фаталистички приступ. Стварно би фатално било да се та кућа срушила и да је заменила стаклена пвц зграда...Онда бих разумео толику драму...што не умањује чињеницу да је јако лоше и погубно и старе кваке да се краду, нарочито с обзиром на њихову историјску вредност, написао је Јовић.
Машић је на ову, по свему виђеном, непријатну преписку, културно закључио одговором да ништа не прећуткује и да се „изнимно радује што је град купио ту кућу и у њој планира да отвори музеј“.
Само четири дана касније, односно данас, око 10 и 30 часова, у кући о којој је писао Борис Машић, избио је пожар. Страдалих нема, али објекту, по свему судећи, више неће бити помоћи.
Ј.Миљуш
