Немања Гузјан, по многим етномузиколозима најбољи мушки етно вокал у Србији данас, промовисао је прошле суботе свој први самостални албум под називом “Не мањи од својих предака”. 

На албуму се налази девет традиционалних песама са подручја Балкана, које је обрадио на себи својствен, необичан начин – спојивши у њима традиционалне фолклорне и етно мотиве са савременим звуком метала. 

-Из корена прошлости, кроз глас предака, рађа се звук данашњице. Ово је моје музичко путовање кроз време, посвећено онима који су били пре нас и свему што су нам оставили. Јер нисмо само потомци својих предака. Ми смо наставак њихове приче, рекао је Немања, на почетку разговора за Нове Апатинске новине.

 

АУТЕНТИЧАН И ЈЕДИНСТВЕН ПО СТИЛУ

-Како би описао албум некоме ко га још није чуо и шта је оно што га, по твом мишљењу, највише издваја? 

-Албум представља спој балканске традиционалне музике, паганске симболике и савременог метал звука и као такав је и занимљив и помало мрачан. Кроз песме оживљавају древна веровања, митови и наслеђе које носимо у себи. Значи, комбинација неспојивог, али у принципу укомбиновано са укусом. Мислим да сам извукао најбоље и најмоћније моменте, пошто је албум доста ритмичан, па сам тражио и ритмичне, занимљиве песме, грокталице, песме старијег типа, сеоске, углавном које су обрађене са специфичним певањем. Значи нису типичне мелодичне, као на пример косовске, модерне етно песме. Ове су архаичне песме које су оживеле у неком фолк метал паган стилу и носе неку мистику, нашу ноту традиције, чак и нешто ритуално. Издваја га то што је аутентичан. У Србији не постоји ни један уметник, ни једна група која се бави оваквим стилом. А друго, ништа није копирано. Сви аранжмани које сам радио имају почетак, средину, крај, имају смисао и поруку. Обухватио сам песме са бугарских, макендонских, српских и босанских подручја. Неке су не могу нигде чути нити пронаћи на Јутјубу, извучене су из архиве, са теренских снимака. 

-Колико је трајао процес настанка албума и када си први пут осетио да је идеја о овом музичком пројекту почела да добија свој прави облик? 

На албуму сам радио две године, последњих три месеца највише. Конкурисао сам на СОКОЈ-евом сајту за доделу средстава за издавање албума, а пошто их нисам добио одлучио сам да га радим сам уз помоћ сарадника и пријатеља који су желели да учествују у овом пројекту. Јавило ми се много људи и много их је учествовало на албуму, у припреми и реализацији. Прва песма коју сам направио је, не рачунајући “Интро”, “Смиљ девојка”, која је друга на албуму и за коју мислим да ће бити највећи хит. Налетела ми је случајно традиционална верзија те песме и одмах сам помислио да бих могао да јој дам неки ритам... Комбиновао сам гусле и метал, бубањ, гитаре, високи продорни вокал, додао и пратњу елеткронских ефеката. Цео аранжман је специфичан. Кад сам све то чуо заједно, заљубио сам се у тај звук и одлучио да у том стилу направим цео албум. Свака песма је за себе, мењам идеје док је радим, дешава се да на крају буде потпуно неке друге форме у односу на ону коју сам замишљао на почетку. Занимљиво је да увек крећем од бубња, па како ме он води, тако и правим песму.     

 

“СИНЕ, ТЕБИ МАМА СИГУРНО НИЈЕ ЏАБА ДАЛА ТО ИМЕ”

-Албум носи назив "Не мањи од својих предака". Како је дошло до идеје за назив и шта он заправо значи? 

Пре 10 година сам упознао Светлану Стевић, извођача традиционалне музике, углавном песама са Косова. Она је поштована и позната уметница, ходајућа енциклопедија, признато име у етно музици. Упознали смо се у Сава центру на неком наступу. Чула ме је како у свлачионици певам неку песму, коју иначе она пева, дошла је до мене, рекла ми да имам предиван глас и да прелепо певам, те ме питала како се зовем. Кад сам јој рекао Немања, она ми је одговорила “сине, теби мама сигурно није џаба дала то име, јер Немања значи “не мањи од својих предака, само већи”. Упамтио сам то што је рекла, некако ми је баш било звучно и моћно и било ми је сасвим логично да ми се албум баш тако зове.   

-Када би морао да издвојиш једну песму са албума која ти је посебно лична или која најбоље представља оно што си желео да постигнеш, која би то била и зашто? 

Свака на свој начин носи неку врсту емоције, свака има своју причу, атмосферу, текст. Свака је специфична и другачија. Мој фаворит је дефинитивно “Смиљ девојка”, зато што је најспецифичнија. Она је некако најмрачнија, најжешћа, певачки веома захтевна и мислим да ће бити и најслушанија. 

 

УМЕСТО КОМПРОМИСА, СПАЈАО ТРАДИЦИОНАЛНО И САВРЕМЕНО

-У којој мери су традиционални мотиви мењани и прилагођавани савременом звуку? Да ли си имао тренутака када си морао да бираш између аутентичности традиције и слободе музичког израза? 

Нисам правио компромисе, већ сам спајао традиционалне мотиве и савремени звук, дајући слободу музичком изразу. Примера ради, у последњој песми “Мома” у два сегмента песме је специфичан стил певања, почетак и крај. Пошто сам снимио клавијатуру као пратњу, у тим деловима звучало је као фалш певање. И мени је чак сметало. Покушавао сам да уклопим, али није ишло, док нисам схватио да заправо тако и треба да звучи однос клавијатуре и гласа - моменат архаичности који је остао непромењен у гласу и модерне, дубоке клавијатуре, што је дало тај, јако чудан звук. Гледао сам да много не мењам облике изворног певања. Постоје специфична испевавања, украси, посебан изговор речи, грокталица (розгалица) као најстарији облик српског певања. Оставио сам и то, аутентично и додао екстра модерно. Уместо компромиса, одабрао сам спајање.    

 

ЦРНО И ЗЛАТНО

-Промоција је имала изразито свечан карактер, а црна и златна боја су доминирале. Да ли и тај визуелни идентитет на неки начин представља поруку самог албума? 

Да, некако сам у том смеру почео и тако замишљао албум. Као црну и златну боју. Идеја ми је било црно, јер она вуче на метал, а он носи тај мрак, а са друге стране златно, јер је то круна мог рада. И сама та златна прашина мене подсећа на вредност наше музике, то злато које ми имамо, на сву ту културну баштину коју чувамо и негујемо. Тако сам замислио и костим, црни са златним детаљима, екстравагантан, који мора да има и перја и бршљана, да изгледа још моћније. Онда ми је пало на памет да цела промоција буде уз црно-златни дрес код, што је целом догађају дало савршену дозу елеганције. 

-Шта би највише волео да су људи понели са собом након промоције - какву емоцију, мисао или поруку?

Приметио сам да је публика била сконцентрисана, да су људи помно пратили и слушали сваку песму, а да нису знали шта их даље чека. Добио сам велике овације. Пошто су ту били сарадници и мени блиски људи, сви су рекли да сам то заправо ја, да ме виде у мом правом светлу, коначно. Уверио сам их да се ја ту осећам најприродније. Допало се и онима који не слушају метал и металцима који не слушају етно. Цео утисак са промоције је предиван. Био је то један прави шоу. Ја сам неко ко је увек свој и ко прати своје срце. Водио сам се интуицијом, јер је она непогрешива. Тај осећај током стварања песме, не може ни са чим да се плати. Моја жеља је да албум доспе до људи који ће да га слушају, да им уз песме које сам снимио буде топло, да уз њих певају и играју... Ово је музика по мом укусу, ако се још неком свиди, одлично. Ја сам остао свој и аутентичан. Кроз цео овај процес упознао сам себе, свој музички укус, искристалисао рад са програмом, техничке моменте, прошао све што сам до сада знао о певању и музици. Зато је мени овај албум најбољи. Певачи оду у студио, добију готову музику и само отпевају. Ја сам све радио сам, у својој кући и на то сам највише поносан. То је то злато, на крају. Следећи албум биће потпуно ауторски, са мојим текстовима, музиком и аранжманима и базираће се на овом жанру. Јер, то сам ја.

Ј.Миљуш